Еминентни италијански кардиохирург са клинике ,,Сан Донато” из Милана, проф. др Алесандро Ђамберти, боравио је у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ и са лекарима успешно извео комплексне кардиохируршке операције код четири пацијената који су, због урођених срчаних мана, већ у дечијем узрасту имали оперативне захвате. Проф. Ђамберти је дугогодишњи сарадника Института ,,Дедиње” где заједно са домаћим стручњацима, оперише тешке урођене срчане патологије и едукује институтски кадар за ове веома захтевне интервенције.

– Ниједна здравствена установа у овом региону и шире, није се толико интернационализовала кроз своју стручну и научну сарадњу са Европом и светом, као што је Институт ,,Дедиње”. Поводом ове радне посете нашег колеге и уваженог професора Алесандра Ђамбертија из Милана, обавили смо веома сложене операције комплексних урођених срчаних мана код одраслих. Зависно од наших потреба у наредном периоду, то ћемо чинити и даље, па смо његову следећу посету заказали већ почетком априла – истакла је проф. др Александра Николић, помоћница директора за медицинске послове Института ,,Дедиње”.

Она је додала да ће Институт ,,Дедиње” настојати да прошири сарадњу са италијанском клиником ,,Сан Донато”, како би се домаћи кадар што ефикасније обучио за даљи рад код оваквих комплексних захвата.

– Наши планови су усмерени ка едукацији  лекара. За разлику од осталих земаља, у српској медицини не постоји посебна област која се бави проблематиком урођених срчаних мана, па наши лекари уче и сарађују са међународним организацијама које се баве овом специјалношћу. Медицина стално напредује, приступи лечења се мењају – много је изазова са  којима се, на наше задовољство, у будућности морамо  суочити – каже проф. Николић.

Проф. Ђамберти је истакао да се у Институту не осећа странцем и да му је задовољство што сарађује са  стручним и вредним лекарима, те да су здравствене услуге за пацијенте са срчаним обољењима у ,,Дедињу”, како каже, на високом нивоу. Мишљења је да је ова кућа постала изузетан регионални едукациони центар у коју значајна имена светске кардиоваскуларне хирургије и кардиологије радо долазе.

– Институт Дедиње је међу првима у овом региону, а и шире, показао велико интересовање за проблеме болесника са урођеним срчаним манама, отворио им врата и дао шансу за излечење. Задовољство ми је да сарађујем са вама – каже проф.др Алесандро Ђамберти.

 Центар за лечење урођених срчаних мана у ,,Дедињу” израстао је пре три године као релативно нова мултидисциплинарна организациона целина, у коју су укључени  стручњаци различитих специјалности, па су поред кардиолога и кардиохируга неопходни и електрофизиолози, анестезиолози, лекари који саветују труднице, психолози…

Статистика показује да једна од 100 новорођених беба има неки проблем са срцем или великим крвним судовима, а да захваљујући дијагностичким методама уз помоћ којих се проблем брзо препозна, више од 85 одсто деце преживи до одрасле доби. Реч је о растућем проблему у популацији пошто се број пацијената који имају овај проблем повећава. Без надзора не смеју остати ни они који су излечени, јер су им, с обзиром на природу болести, неопходне повремене консултације.

– Деца се доста успешно збрињавају у педијатријским установама, а наша брига су одрасли са уродјеним срчаним манама, за које је наш Институт право место да им пружимо наду и подржимо их заједно са њиховим породицама. Ово је област која је с обзиром на комплексност патологије у многим срединама, па и земљама, веома запостављена, јер срчане мане су тешке и за процену и за лечење. Ипак,  последњих година, медицина се више окренула тим болесницима, па је 2000. године просечан животни век са урођеном стрчаном маном био 37 година, а данас је то 57 година. Напредак у лечењу урођених срчаних мана је евидентан, али је и евидентно и да је ова популација болесника у свету све бројнија, па здравствени системи у свакој земљи морају бити спремни да се суоче са тим нарастајућим проблемом. Институт ,,Дедиње” је управо ту препознао један од својих важних задатака – каже проф. др Александра Николић.