На традиционалној свечаности јубиларне 60. акције ,,Вечерњих новости“ – ,,Најплеменитији подвиг“, директору Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ проф. др Миловану Бојићу, уручено је престижно признање најплеменитијег појединца у 2022. години.

Поред председника жирија, академика Матије Бећковића, најплеменитије су бирали директор компаније ,,Вечерње новости“ Оливера Анђелковић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања Милорад Вучелић, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, глумице Тања Бошковић и Рада Ђуричин, одговорни уредник Информативног програма Пинк телевизије Горан Гмитрић, модна креаторка Верица Ракочевић, начелник Војномедицинске академије у Београду, пуковник др Мирослав Вукосављевић, председник и власник „Комтрејда“ Веселин Јевросимовић и прослављени српски кошаркаш Дејан Томашевић.

Досадашњи успех Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ показао је да ова здравствена установа, када је реч о савременим кардиоваскуларним методама, иде у корак са светом, захваљујући, пре свега, изванредним стручним тимовима. Такве сјајне резултате и освојене рекорде могу да изведу савелике светске куће, пре свега, изузетно добро организоване, синхронизоване, добро вођене и руковођене одличном логистичком подршком.

Прве трансплантације срца и јетре у Србији и у овом делу света, које су у Институту ,,Дедиње“ урађене пре скоро три деценије, као и прошлогодишња два рекорда, један – европски, други – светски, били су најбоља препорука да жири „Вечерњих новости“ за најплеменитији подвиг одлучи да, управо, директор ове установе проф. др Милован Бојић, буде лауреат Специјалне плакете.

Заиста сам почаствован овим високим признањем. Њу посвећујем мојим медицинским сестрама и техничарима за сву бригу, пажњу и доброту који су пружили нашим пацијентима, пре свега оним трансплантираним 90-их година прошлог века, што је био подвиг над подвизима. Ми смо тада, када у српским болницама није било детерџента, сапуна, ни основних средстава за рад, успели да покренемо програм трансплантација јетре и срца, а наши пацијенти, захваљујући њему, скоро три деценије живе своје нове животе. Кад постигнете такве резултате, онда схватите да сте се негде ,,руковали са Богом“ и да сте учинили велика дела и подвиге, што заиста, потврђује да смо одабрали праву професију, коју стално треба унапређивати. Алберт Анштајн је давно казао да овај свет постаје опасно место за живот, не због људи који су зли, већ због оних добрих који ништа не предузимају– казао је проф. Бојић, након преузете награде и додао да су данашњи лауреати, итекако, много тога предузели и тиме потврдили да су спремни да за друге живот дају.

Ови појединци који данас држе плакету у својим рукама, спремни су да уложе свој живот да би друге спасили и продужили им живот – а то је нешто највеће и најхуманије. Наш чувени нобеловац Иво Андрић је говорио да презире ,,бљесак богатства“ и да окреће главу од оних ,,којима је добро и у којима душа шути“. Ја сам целу своју радну биографију проводио, углавном, у установама на чијим је зидовима писало ,,Уколико немате везу, ја ћу вам бити веза“. Увек сам био, а и данас сам окренут пацијенту, његовој бољци, муци и невољи. Подвизи које смо остваривали све ове године, резултат су тимског рада мојих сестара, техничара и, пре свега, врхунских лекара којима сам руководио. Све је то потврда да племенитост треба ширити, да су племенити они који препознају друге племените људе и знају на који начин да их задрже. Наш народ је давно рекао: ,,Зла се склони, добру се приклони“, а ја бих додао и ,,Сложи, да се добро умножи“ – поручио је проф. Бојић.

У Скупштини града Београда, овом приликом, појединицима и организацијама који су својим херојским, хуманим и несебичним делима обележили годину за нама, уручене су златне и сребрне плакете. Једна од најстаријих акција ,,Вечерњих новости“ – Најплеменитији подвиг године, установљена је 1963. године, после катастрофалног земљотреса у Скопљу. Од тада се сваке године уручују плакете, чиме се одаје признање појединцима и колективима, који су својом храброшћу, добротом, одважношћу и несебичношћу задужили читаво друштво.

Златна плакета за појединачни подвиг добила је Татјана Обрадовић из Чачка, због несебичне бриге о „беби лептиру“ – девојчици Нађи, рођеној са ретком, генетском и неизлечивом болешћу. Златна плакета за најплеменитији дечји подвиг припала је Павлини Радовановић из Ораховца, која својим анђеоским гласом очарава публику у Београду, Бањалуци и Москви, како би прикупила донације за осликавање цркве у свом месту.

Признање за најплеменитији колективни подвиг уручено је братству манастира Драганац са Косова и Метохије, зато што, упркос многобројним невољама, овој светињи враћају просветитељску улогу и духовно су седиште за 30.000 Срба Косовског Поморавља. Златну плакету за најплеменитији подвиг која се додељује постхумно, заслужио је херојски чин Немање Човића из Пригревице, код Апатина, којег је у августу заувек однео дунавски вир док је спасавао свог капетана. Ово признање је примила његова мајка Жељка.

Сребрне плакете, додељене су и полицајцу Светиславу Ђурици, из Гајдобре, који је спасао тинејџера са врха далековода, Саши Ранђеловићу из Ниша, који је притекао у помоћ комшиници коју је пред малолетним дететом давио бивши супруг, затим Обреновчанину Марку Драгићевићу, који је крајем јула спасао једанаестомесечну бебу која је престала да дише, ватрогасцима Саши Лалићу и Андрији Трифуновићу из Зајечара, који су из шахта дубоког четири метра избавили трогодишње дете, Београђанину Миленку Кузмановићу, који на ауто-путу возио у контрасмеру да би спасао три живота.

Сребрне плакете добили су и Радмила Берић из Книна која је више од деценије посвећена очувању српске културе и традиције, Чачанин Здраво Дракул, спасилац суграђанина – кајакаша из вртлога Мораве, хуманитарац Бобан Прибановић из Жупе који је покренуо акцију градње и опремања куће тешко болесног дечака Марка Смиљковића, као и Ненад Чавић из Мокрина, који већ пет година дели пакетиће малишанима са посебним потребама и онима којима родитељи не могу да их приуште.

Јубиларном 60-ом „Најплеменитијем подвигу“ присуствовала је министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић, министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић Тепавчевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као и многе личности из друштвеног и политичког живота Србије.