Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ имао је част да буде домаћин  овогодишњег  интернационалног конгреса из неурокардиологије и неинвазивне електрокардиографије под називом „Неурокард 2024“, који је одржан 4. и 5. октобра.

Поред Института ,,Дедиње“, организатори овог дводневног скупа били су Удружење за неурокардиологију Србије и Секција за аутономни нервни систем Српског лекарског друштва (СЛД) . Конгрес је организован под покровитељством Међународног друштва за холтер и неинвазивну електрокардиологију (ISHNE) и Европске академије наука и уметности (ЕАSА), чији су чланови из Института „Дедиње“, проф. др Милован Бојић, директор,  и неурокардиолог проф. др Бранислав Миловановић, председник Удружења за неурокардиологију.

На конгресу су учествовали еминентни предавачи из САД, Европе и Азије. Истакнути гост проф. др Суаве Лабоџински са Универзитета у Лос Анђелесу, говорио је примени вештачке интелигенције у процени кардиоваскуларног ризика. Такође, учешће једног од најпознатијих светских кардиолога, проф. др Герија Тсеа, продекана Метрополитен Универзитета у Хонг Конгу и секретара светског Удружења за неурокардиологију, квалитетом и стручношћу је употпунило програм дводневног скупа.   Конгрес је обухватио теме постковид синдрома, синдрома хроничног умора, али и процену кардиоваскуларног ризика, којом су се позабавили стручњаци из Института „Дедиње“.

У име проф. др Милована Бојића, директора Института ,,Дедиње“, добродошлицу и успех у раду присутнима, пожелела је доц. др Драгана Унић Стојановић, помоћник директора за медицинске послове. Она је, овом приликом, истакла важност међусобне сарадње стручњака како би се унапредили приступи дијагностици и лечењу кардиоваскуларних болести.

Конгрес је имао богат програм, а међу истакнутим предавачима био је и проф. др Суаве Лабоџински са Универзитета у Лос Анђелесу, који је говорио о примени вештачке интелигенције у процени кардиоваскуларног ризика.

Проф. др Бранислав Миловановић нагласио је значај конгреса поруком да се само кроз јаку сарадњу струке може постићи напредак у неурокардиологији.

– Почетак овог конгреса обележила је  сесија о оксидативном стресу и оштећењу на нивоу ћелије, где су нам се обратили најпознатији стручњаци, укључујући професора Харалда Стауса из САД. Јасно је да овакав састанак представља прилику за размену идеја и искустава међу водећим стручњацима из области неурокардиологије, с циљем унапређења дијагностике и лечења кардиоваскуларних болести. Уважени гости, светски препознати стручњаци и наше колеге професори Лабоџински и Тсе су  нам представили своје резултате везано за студије у Хонг Конгу и у Америци, који су веома значајни. Проф. Лабоџински је одржао веома занимљиво и корисно предавање на тему вештачке интелигенције за процену кардиоваскуларног ризика и појаву свих болести. И један и други су указали на велики значај ЕКГ сигнала. Проф. Тсе је приказао резултате студије која је обухватила стотине хиљада пацијената којима је рађен ЕКГ, такође, указавши на његове бенефите за пацијенте. Задовољство ми је што сам коаутор те велике мултицентричне студије, у коју смо и ми као установа сада укључени, а то нам свакако пружа могућност да јој својим резултатима итекако допринесемо.  Куриозитет је да сам недавно управо проф. Тсеа предложио за члана Европске академије наука и уметности, и он је то постао пре два месеца. Поносан сам на то, јер нам његов положај пружа значајне могућности за сарадњу на светском нивоу. Наши лекари су такође активно учествовали на конгресу, у оквиру којег је проф. др Петар Оташевић одржао предавање о изненадној срчаној смрти у ери нових лекова за срчану инсуфицијенцију. Доц. др Горан Лончар је говорио о улози магнетне резонанце у процени ризика од изненадне срчане смрти код пацијената са кардиомиопатијама, а др Велибор Ристић је обрадио тему превенције изненадне срчане смрти и катетерској аблацији, као методи лечења вентрукуларне тахикардије, укључујући и даље праћење пацијената. Наш колега др Михајло Фаркић је указао на ограничен број података из неурокардиолошких испитивања пре и после извођења ТАВИ процедуре, те смо дошло до закључка да је наша опрема значајно напреднија. Уочили смо да постоји врло мали број радова заснованих на само једној или две методе испитивања, док ми имамо 27 различитих. Из тог разлога, договорили смо се да радимо нашу студију која ће бити много обухватнија. Др Ружица Јурчевић је одржала предавање о резултатима праћења пацијената после аблације са апсолутном аритмијом, а управо овај рад је привукао пажњу проф. др Ниража Варме, који је прошле године посетио наш Институт и показао велико интересовање за ту студију. Др Милосав Томовић је представио технике аблације ганглиона аутономног нервног система, а др Дејан Којић је узео учешће у сесији криза свести, одрживши занимљиво предавање о кардионеуроаблацији, новојпроцедури лечења криза свести (синкопа). Доц. др Ивана Петровић је истакла улогу блокатора калцијумских канала код пацијената са вишеструким артеријским графтовима, а ја сам говорио о новим приступима лечења синкопе, усмеравајући их директно на узрок – казао је проф. Миловановић, осврнувши се и на онлајн предавање колеге из Румуније, у оквиру којег се дискутовало о дијагностици и лечењу синкопе, али и поновљеној сесији која говори о постковид синдрому.

–Поновили смо сесију о постковидном синдрому под покровитељством Европског друштва за постковид. На тој сесији сам учествовао са мојим млађим колегом, доктором Николом Марковићем, и колегом из Љубљане, др Тимоном Зупанцем. Поводом те теме, план је да организујемо симпозијум 22. новембра ове године, на коме ће учествовати кључни стручњаци из Европе, као и председник Удружења пацијената, што ће допринети  успешној реализацији овог важног догађаја. Такође, имали смо и сесију у сарадњи са колегама из Универзитетских болница Каролинска у Стокхолму и Оломоуц у Чешкој, где су и наши предавачи, укључујући доц. др Слободана Танасковића, говорили о интервенцијама на каротидним артеријама и праћењу пацијената, што је такође привукло значајну пажњу – навео је проф. Миловановић, нагласивши да су према реакцијама учесници били изузетно задовољни свим активностима, организацијом и темама које су обрађене, што је, како је рекао, додатни мотив за даљи рад.

Овај догађај значајно је допринео напретку у области неурокардиологије и унапређењу квалитета здравствене заштите, а очекује се да ће резултати конгреса имати дугорочан утицај на праксу и истраживање у овој области.