Током данашње важне посете делегације српских чланова Европске академије наука и уметности Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, предвођене емеритусом проф. др Клаусом Мајнцером, домаћини, укључујући директора проф. др Милована Бојића, помоћницу директора доц. др Драгану Унић Стојановић и проф. др Бранислава Миловановића, пружили су гостима увид у иновативне активности Института, која је истакнута као лидер у европској кардиоваскуларној медицини. Током њихове посете ,,Дедињу“, којом је истакнута важност сарадње међу стручњацима у унапређењу здравства и научних истраживања, проф. др Бојић је представио значајне успехе Института, који се може похвалити тиме да окупља више од стотину доктора наука, исто толико универзитетских професора и око 40 младих лекара који су завршили Медицински факултет са просеком 10.

– Добродошли у кућу науке и струке, која сјајно комбинује резултате ове две области на добро српске и европске кардиоваскуларне медицине. Наш циљ није само лечење, већ и едукација. Кардиоваскуларне болести су један од највећих узрока смртности у Србији, са 56.305 смртних случајева регистрованих још пре појаве епидемије корона вируса 2019. године -истакао је професор Бојић.

Услед забрињавајућих статистичких података, овом приликом, наглашена је потреба за даљом едукацијом и међународном сарадњом. Истичући значај сарадње Института ,,Дедиње“ са еминентним клиникама широм света, укључујући Кливленд клинику, као и медицинске и научне институције у Кини, Италији, Аустрији и Немачкој,  он је додао:

–Сарадња с овим институцијама омогућава нам да развијамо иновативне приступе у кардиоваскуларној медицини. Како је Институт „Дедиње“ водећи центар за истраживање кардиоваскуларних болести и један од најуспешнијих медицинских установа у Србији и шире, одобрено му је придруживање националном научном парку БИО 4. Ми смо једина српска установа која ће ту имати свој простор за експерименталну хирургију и генетску терапију, изучавање узрока и настанка атеросклерозе и све оно што је последњи тренд у лечењу кардиоваскуларних болести. Желели бисмо да се чланство Европске академије наука и уметности прошири, те да осим нас двојице, из нашег Института имамо још представника у овој престижној организацији. Отворени смо за све облике сарадње, како научне, тако и стручне, како бисмо активно учествовали у раду Академије и доприносили њеним активностима. Ми смо спремни да будемо ваш релеј за Србију, а и шире, јер утицај и значај Института „Дедиње“ надилази границе наше земље и има значајну улогу у региону и шире. Повећањем броја чланова из нашег Института, могли бисмо додатно унапредити квалитет рада Академије– казао је проф. Бојић.

Професор Клаус Мајнер, истакнути немачки филозоф и научник, објавио је концепт броја, основе геометрије, простора, времена, симетрије и квантне механике. Постао је познат и као фундаментални теоретичар сложених система и вештачке интелигенције, који разматра њихове друштвене последице у доба дигитализације. Био је први у испитивању математичких модела сложених система, ћелијских аутомата и неуронских мрежа, који се у природи сами организују – од молекуларних и ћелијских система, па до организама и мозга. У свом обраћању, изразио је захвалност за срдачну добродошлицу и нагласио значај кардиологије и вештачке интелигенције у модерној медицини.

– Нисам ни знао колико је чувених стручњака светског гласа сарађивало и сарађује с вашом институцијом. Нисам само председник Европске академије наука и уметности, долазим из Минхена, где се у оквиру Техничког универзитета у Минхену (Die Technische Universität München – TUM), налази чувени Национални центар за срце, где сам и сам био професор. Иако сам се бавио математиком и вештачком интелигенцијом, увек ме је привлачила кардиологија, па сам је укључио у своја истраживања још од 80-их и 90-их година. Фасцинирала ме је теорија сложених динамичких система, а срце као орган представља једно од најимпресивнијих примера. У својим истраживањима, истраживао сам моделирање срца и његов рад кроз различите фазе болести, фокусирајући се на успостављање равнотеже између стања стабилности и хаотичне динамике, као и на препознавање критичних тачака када те фазе почињу. У последње време, моја пажња је усмерена на вештачку интелигенцију, посебно на њен потенцијал у медицини. Данас, помоћу машина и учења сложених алгоритама, можемо брже доносити закључке о транзицијама између различитих фаза болести. Раније смо користили математичке алате за та истраживања, а сада вештачка интелигенција омогућава брже и ефикасније анализе. Верујем да ће будући напреци у медицини бити у великој мери везани за вештачку интелигенцију, нарочито у препознавању образаца, као што је развој протеина. Када сте поменули вирус корону, то је управо област у којој вештачка интелигенција може значајно допринети, као и у развоју нових лекова, чиме се процес може значајно убрзати – казао је проф. Мајнцер, који ће већ крајем године одржати предавања у Шангају и Пекингу, о важности вештачке интелигенције као плодне области која може имати широку примену у медицини. Иако се многи плаше вештачке интелигенције, верујем да може да нам помогне у решавању кључних проблема – рекао је он и додао да је, што се тиче Европске академије, изразито заинтересован за успостављање сарадње и организацију различитих догађаја.

 

–У будућности бисмо могли размотрити могућност одржавања састанка и овде у Београду, чиме бисмо додатно продубили наше везе са Србијом. Иако нисам политичар, верујем да ваша земља има кључну улогу, не само у политичким оквирима, већ и у научном дијалогу. Када већ помињемо Кину, САД, Француску и друге земље, чини ми се да је Србија одувек имала значајну улогу, слично начину на који је Југославија била мост између Источног и Западног блока. Ваша традиција сарадње и повезивања може бити изузетно важна у нашим будућим пројектима – поручио је проф. Мајнцер.

Оба професора су се сагласила да је важно проширити чланство Европске академије у Србији, како би се омогућила боља сарадња и размена знања. Професор Бојић је потврдио да је Институт ,,Дедиње“ спреман да постане кључна тачка за организацију различитих догађаја и иницијатива, не само у медицини, већ и у другим областима.

Захваливши се уваженим гостима на посети, проф. Бојић је навео да Институт ,,Дедиње“ са великим ентузијазмом жели да отвори врата Европској академији наука и уметности, у погледу организације, чланства, промоције и афирмације ових простора на највишем нивоу.

–Верујем да Академија треба да буде интензивније заступљена код нас, а њени чланови препознати и уважени у заједници, као што су то и до сада били.  Институт „Дедиње“ може бити кључни организатор, не само у области медицине, већ и у немедицинским активностима. Можете у потпуности рачунати на нас – закључио је проф. Бојић.

У центру визије оба професора, очекује се да ће будуће иницијативе донети нова решења и побољшати третман кардиоваскуларних болести, што ће утицати на здравље грађана Србије и региона.

Европска академија наука и уметности основана је 1990. године са седиштем у Салцбургу. Представља академску организацију која окупља 2.000 научника и уметника широм света, укључујући 37 добитника Нобелове награде. Европска академија наука је репрезентативан, угледан и цењен субјект у области науке, уметности и иновација, који пружа мултидисциплинарну подршку на националном, регионалном и европском нивоу. Њена мисија обухвата препознавање, окупљање, организацију, развој и подстицање примењене науке, уметности и имплементацију иновација у привреду и образовање, с циљем унапређења научне, иновативне, уметничке и предузетничке делатности.