Алан Крибије, еминентни француски интервентни кардиолог светског гласа, професор медицине и директор кардиологије у болници „Шарл Никол” Универзитета у Руану, преминуо је изненада 16. фебруара 2024. године. Био је најпознатији по извођењу транскатетерске имплантације аортне валвуле у свету 2002. године, прве транскатетерске митралне корисумотомије 1995. године и прве балон аортне валулопластике 1986. године. Уз име овога човека три пута већ у овом тексту се помиње реч ,,прве”. Био је иноватор, научник, стручњак, а пре свега, непоновљив човек у светској кардиологији, светској кардиолошкој пракси и науци. Алан Крибије је рођен 25. јануара 1945. године. Румунског је порекла, а као дете, преводио је многе празнике код свог ујака у Брајили, место које је описивао као омиљено из детинства. Диплому доктора медицине на универзитету у Паризу завршио је у рекордном року као најбољи студент. Тамо је завршио и своју специјализацију из интерне медицине. Започео је супспецијализацију из кардиологије на Универзитету у Руану 1972. године, а 1976. је провео годину дана у интервентној кардиолошкој специјализацији у болници у Лос Анђелесу у Калифорнији. Године 1983. унапређен је у професора медицине и директора Лабораторије за катетаризацију на Универзитету у Руану. Развио и извео прву у свету балон аортну валвулопластику 1986. године. Потом је 1995. године организовао и извео прву митралну комисуротомију.

 У свом плодном стваралачком, стручном и научном раду увиђа да балон аортна валвулопластика код тешке аортне стенозе није била ефикасна код 80 одсто пацијената и након годину дана својом упорном стваралачком иновативном и посебном енергијом, успева да изведе прву транскатетерску замену аортног вентила ТАВИ 2002. године. Ова процедура се сада проширила у готово 170 земаља широм света, спасивши на стотине хиљада људских живота. На томе му небројене генерације пацијената могу бити захвалне. Професор Крибје је 2011. године постао професор емеритус за кардиологију у Универзитетској болници у Руану- Француска. Од 2013. године успешно је организовао и водио Медикал тренинг центар у Руану и у својој мултидисциплинарној мисији био је посвећен учењу медицине кроз симулације, видео конференције и обуку између хирурга, кардиолога и лекара опште медицине. Изненада је преминуо у фази када је имао још изгледних планова и услова да их реализује.

Српска кардиоваскуларна медицина, а нарочито Институт за кардиоваскуларне болести ,Дедиње” изгубили су великог пријатеља и сарадника. У кратком временском периоду, након изузетних резултата који је остварио тим Клинике за кардиологију Института ,,Дедиње“, боравио је у Србији. Остаће упамћен као почасни гост чувене ТАВИ академије у Институту ,,Дедиње”. Када је одржао своје ревијално предавање о историјату настанка ТАВИ-ја и инвазивних процедура у његовој организацији, свим лекарима, од универзитетских професора до најмлађих лекара на Институту ,,Дедиње“, остаће упамћен као једноставан и непоновљив човек, као пропагатор који верује у снагу своје поруке и као такав је успео да дође на овако епохалног открића и задужи светску кардиоваскуларну медицинску науку и праксу.

Проф. Алан Крибије је типичан пример човека који је схватио да бити визионар значи видети оно што други у датом моменту не могу да виде, али и спреман да поднесе све последице оног периода када још ни други не виде његову мисију и остварење. И као такав, трпео је, као да се нико не може попети на небо, док не истражи сопствени пакао. Због идеје да уведе епохално откриће и да га први реализује, испаштао је и професионално и људски. Потврду да људски живот има узбрдице и низбрдице, достојанствено је носио, јер је сматрао и као и увек се држао тога да, уколико имате идеју, ваш задатак је да се не расплинете, већ да постојано радите на њеном остварењу, нарочито уколико је утемељена и опредељена за добро човечанства. Он је успео у томе, и још важније, успео је да својом идејом спаси не само на стотине хиљада људских живота, већ да обучава и хиљаде младих лекара практичара, кардиолога и да уведе најмултидисциплинарнији тренинг за лекаре различитих специјалности.

Боравак у Београду остаје упамћен и по томе што је био импресиониран резултатима које је Институт ,,Дедиње” за кратко време постигао, за најбрже савладану кривуљу учења у извођењу и имплементацији ТАВИ валвула, постигавши европски и светски рекорд. сам је одао признање Институту ,,Дедиње”, рекавши да никада у његовим одељењима којима је руководио, никада није успео да постигне такву организацију, вођење и руковођење, синхронизацију и логистику свих служби и са се постигну европски рекорди по броју извођења ТАВИ процедура у једном дану, а са пацијенти већ сутрадан буду спремни за отпуст и одлазак својим кућама. Аортна стеноза као реметилачки фактор за нормалан живот пацијената у старијој животној доби је велики изазов за кардијалну хирургију, такви пацијенти тешко подносе класичну хирургију, али и уколико га добро поднесу, њихов постоперативни период опоравка је изузетно сложен и тежак. Изумом ТАВИ процедуре, коју је учинио уважени професор Алан Крибије, овим пацијентима је не дарована нова нада, него нови живот са становишта олакшања које ова процедура доноси и зато је његов проналазак имаореволуционарни карактер у светској медицини. Живот и није живот уколико није пролазан. Па ипак, професор Крибије нас је изненада напустио.

Институт ,,Дедиње” жали за већ договореним и унапред утврђеним пројектом, да професор поклони своје име овом Институту и да сенајвећи симпозијум и ТАВИ програма управо организује на Институту ,,Дедиње“, што је на прослави 45 година постојања и рада Института ,,Дедиње“ у свом говору то и потврдио. Смрт нас јесте прекинула и раздвојила, али неће прекинути идеју да овај симпозијум организујемо у његово име и у његову част. Посетом Институту ,,Дедиње” и мени је рекао да може да буде спокојан и да светски рекорд по броју урађених ,,ТАВИ” процедура у једном дану, сигурно нико ускоро неће достигнути.

Остаје трајна реченица писцу ових редова да будемо сви живи и здрави и да ће сам Институт овај рекорд претећи. Очекивали смо да ћемо то учинити заједно са професором Крибијеом и да ће нови светски рекорд лично он поздравити у нашој кући. Професора је смрт пресекла, али неће и наше планове да ћемо нови светски рекорд остварити и то у славу професора Крибијеа, јер он за нас није умро. Човек је жив онолико колико га помињу, по делима и неделима, а његово дело је вечно. Човек је умро једино уколико је заборављен, а то је друга смрт. По делима и величини њихове примене, професор Крибије остаје да вечно живи. Слава му!

 

 

Директор Института ,,Дедиње“

Проф. др Милован Бојић