У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ одржан је радни састанак руководства Института и лекара Клинике за кардиохирургију, којим је председавао директор Института, академик проф. др Милован Бојић.

Централна тема састанка била је разматрање и презентација деветомесечног извештаја о раду Клинике за кардиохирургију за период од 1. јануара до 30. септембра 2025. године.Извештај је представио управник Клинике, проф. др Слободан Мићовић, који је изложио  резултате и показатеље који сведоче о високом интензитету рада, професионализму и изузетној посвећености свих запослених.

Према речима проф. Мићовића, кључни стратешки циљ Института „Дедиње“ у потпуности је испуњен – елиминисане су листе чекања за кардиохирургију, те су сви пацијенти за операцију збринути у року од месец дана, што представља огроман искорак, који, како је истакао, прате и одређени изазови.

– Клиника за кардиохирургију Института „Дедиње“ успешно је сумирала деветомесечни извештај, објављујући импресивне резултате. У ових девет месеци оперисано је 2.196 пацијената, са пројекцијом од скоро 3.000 до краја године. Међутим, Клиника се суочава и с огромним притиском. Наш конзилијум је током ових девет месеци прегледао више од 16.000 документација пацијената, што је вишеструко повећање у односу на претходне године. Значајан корак у решавању сложености индикација било је и увођење новог, проширеног конзилијума, састављеног од хирурга и интервентних кардиолога – нагласио је проф. др Мићовић и додао да су највећи број интервенција чиниле хируршке ревускуларизације миокарда.– Урадили смо чак 932 такве интервенције, али посебну пажњу привлачи валвуларна хирургија, где је изведено више од 670 захвата. У области операција митралног залистка дошло је до значајног унапређења. Ове године је у ширу употребу уведено пласирање вештачких хорди код митралне инсуфицијенције, што је напредак ка поштедној митралној реконструкцији, која се сматра стандардом савремене митралне хирургије. Такође, минимално инвазивна хирургија (MICS) бележи снажан раст, са 345 процедура изведених у првих девет месеци и нула одсто морталитета. Овом техником, у коју су укључени и млади специјалисти, активно се бави девет хирурга. Постоји тренд повећања комбинованих процедура које чине болесници с обољењем аортног залиска и коронарних крвних судова. Велики је број и симултаних процедура, где је неретко било и троструких интервенција. Значајан раст забележен је и у броју елективних реконструкција асцендентне аорте, где се нарочито истичу Бентал процедуре. По питању решавања акутне дисекције аорте, оперисано је 39 хитних пацијената. Уочено је све више пацијената с потхрањеношћу, анемијом и нерешеним здравственим проблемима хроничне природе, али и значајан број пацијената са тешком дифузном коронарном болешћу. Забележени су и случајеви где се јавила оклузија графтова у непосредном постоперативном периоду, што се огледа кроз повећан број ургентних коронарографија којима се у већини случајева успешно решавају проблеми постоперативне исхемије срца. Евидентиран је већи број пацијената код којих је прошло оптимално време за интервенцију. У питању су углавном валвуларне мане – аортна стеноза, аортна инсуфицијенција и митрална инсуфицијенција. Ови пацијенти се анализирају од стране проширеног кардиохируршког конзилијума, при чему се код великог броја њих одређује наставак медикаментозне терапије. Такође, запажен је значајан број болесника са израженом атероматозом аорте, такозваном „порцеланском аортом“, као и са тешким дегенеративним калцификацијама митралног анулуса (MAC) – казао је проф. Мићовић.

Он је посебно нагласио да су млади специјалисти и специјализанти током ове године самостално извели већи део процедура, те да се може закључити да су сви специјализанти започели са активним радом у циљу испуњавања неопходног обима самосталног рада потребног за полагање специјалистичког испита.

– На тај начин се они постепено оспособљавају за преузимање све озбиљнијих процедура, што је интензивнији план за наредну годину. То је и наша обавеза као центра за обуку специјализаната из кардиохирургије да им омогућимо предвиђени број операција током специјалистичког стажа – поручио је проф. Мићовић.Институт „Дедиње“ је током 2025. године потврдио свој статус међународног едукационог центра. Успостављена је званична сарадња са компанијом Terumo, чиме је Институт постао јединствени центар за едукацију ендоскопског вађења графтова – процедуру која се ради у само неколико центара широм света. Такође, постао је у центар за едукацију замене аортног залиска кроз пазушну регију (трансаксилално).

Упркос изазовима у обезбеђивању довољног броја особља, посебно у полуинтензивној нези, хирурзи Клинике за кардиохирургију ,,Дедиња“ објавили су 10 научних радова у престижним међународним часописима. и активно учествујући у кључним студијама попут „ROMA-WОMEN“. Од 2023. године Институт ,,Дедиње” је уврштен у ,,MANTRA” регистар од стране компаније ,,CORCUM”, а који се односи на праћење пацијената са уграђеном безшавном валвулом Perceval.

– Током 2019. године започета је и успешно завршена ROMA студија. Наш Центар, иако се последњи укључио у њено извођење, укључио је други највећи број болесника. У међувремену је донета одлука о наставку студије. Такође, тренутно је у току ,,ROMA WOMEN студија, a tоком 2025. године настављена је C–MIC студија код болесника са неисхемијском кардиомиопатијом. Завршена је припремна фаза за ,,Minerva–epygon” студију, која подразумева имплантацију вештачке митралне протезе кроз врх леве срчане коморе – казао је проф. Мићовић наводећи да, нажалост, ту и даље постоје административне препреке које онемогућавају спровођење ове студије.Како је казао, Клиника планира да у 2026. години настави са значајним проширењем програма минимално-инвазивне и хибридне хирургије. Кључни циљеви обухватају увођење уређаја за мерење протока кроз графтове, покретање ендоскопске аблације атријалне фибрилације и почетак рада на замени митралног залистка код тешке ануларне калцификације (MAC) са TAVR валвулом.

На крају састанка, академик проф. др Милован Бојић истакао је да Институт наставља да улаже у најмодернију технологију и едукацију кадра, те најавио да се активно ради на набавци робота за кардиохирургију, чиме би Институт „Дедиње“ додатно учврстио своју позицију регионалног лидера у области кардиоваскуларне медицине.