Делегација Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“  недавно је посетила Светску изложбу EXPO 2025 у Јапану, као гост у павиљону Србије. Ова посета догодила се у време када се Србија увелико припрема за Међународну специјализовану изложбу EXPO 2027 у Београду.

Шеснаест чланова Института „Дедиње“, током седмодневног боравка у Осаки, имало је прилику да види презентације бројних држава, учествује у инвестиционој конференцији „Investment Conference – Expo Osaka 2025″ и представи своје резултате.

– Овде су могли да се виде наши резултати у области медицинске науке и струке и на томе смо били поносни. Све ово било је изузетно важно за државу Србију и за науку Републике Србије, која се интензивније и јаче прикључивала европским и светским токовима. Она је, додуше, увек била у њима, али сада су ту били нови импулси, нови интензитети који ће бити видљиви и које ће EXPO 2027. године покренути – оценио је проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, током посете српском павиљону.

– Када је неко спомене „Дедиње“, обично се мисли на операције, интервенције и успехе које смо постизали, али не треба заборавити да је наш Институт најбоље мониторован научни институт од стране Светске банке, Клинике Кливленд и Сједињених Америчких Држава, као један од најбољих потенцијала међу 21 таквим институтом из целог света – додао је.

Професор Бојић је истакао да је циљ доласка у Јапан био да у нашем и другим павиљонима, на својеврсном фестивалу науке, виде који су то топ трендови, да упореде своја достигнућа са светским и да разговарају са партнерима из других земаља. Додатно, нагласио је, „Дедиње“ жели да допринесе успешној реализацији изложбе EXPO 2027 у Београду.

Оценио је и да је за Институт, чији је директор, изузетно важна сарадња са медицинским институцијама из Јапана, те да би то дало непроцењив допринос убрзаном развоју научне мисли и резултата у Србији.

– Међутим, мислим да постоје поглавља у којима и они могу да уче од нас, и у медицини, али и у другим областима. То ће време показати, и верујем да ће овај састанак, који је почео инвестиционом конференцијом, дати снажан допринос развоју науке у Србији. Синиша Мали, министар финансија и први потпредседник владе, фантастично је изложио шта је Србија, шта је њена растућа економија, какви су српски потенцијали и које су наше предности, посебно кроз EXPO, који, како сам чуо, феноменално напредује – рекао је проф. Бојић.

Институт „Дедиње“ свој допринос изложби EXPO 2027 даће као део научног кампуса БИО4, а у Јапану је његов тим боравио са колегама из овог кампуса. – Институт „Дедиње“ био је један од првих организованих станара БИО4 кампуса, као једина здравствена установа окружена многим водећим научно-истраживачким установама из области медицинских наука. Посетили смо и Павиљон Јапана. До сада смо већ имали сарадњу са јапанском кардиоваскуларном медицином, која је позната у свету и надамо се успостављању још боље комуникације у будућности – нагласио је проф. Бојић.

Директор „Дедиња“ је напоменуо да је ова установа највише лечи и оперише срца и крвних судова у Европи. Поред стручних, у Институту су, како је рекао, постоје бројне научно-истраживачке активности у оквиру кампуса БИО 4, у коме ће Институт имати посебну лабораторију за атеросклерозу, васкуларну биологију, експерименталну хирургију, регенеративну медицину и генску терапију.

– Имаћемо виваријум са животињама на којима ћемо да вежбамо и директно комуницирамо са водећим научним установама ради валоризације резултата нашег рада. То је прегршт научно-истраживачких пројеката, великих студија које смо започели, а које ћемо тек успешно развијати као будући поносни станари БИО4 кампуса. Волео бих да то буде пре него што почне EXPO у Београду, ако то буде могуће, а ако не, сачекаћемо неко време после – додао је.

Истакао је да ће то бити потпуно ново поглавље за Институт „Дедиње“, јер ће наука и струка бити интегрисане на начин на који се то ради у водећим светским установама, као што су Кливленд клиника у Охају, Фуваи у Пекингу, Жорж Помпиду у Француској и поједине клинике у Немачкој – закључио је проф. Бојић.

Павиљон Србије и EXPO изложбу у Осаки посетила је и др Јелена Беговић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Рекла је да је недеља у којој је српска делегација посетила изложбу била посвећена здрављу, па су сви излагачи ставили фокус на медицинске теме.

– Павиљони које сам обишла били су дефинитивно везани за нове технологије, за биотехнологију, за употребу вештачке интелигенције у медицини, за коришћење података, и то колико је битно да се ти подаци које имамо у здравственим картонима, наши подаци, генетски подаци, користе за развој нових лекова, нових молекула, којима можемо лечити канцер. Можемо се борити и против различитих вирусних обољења – казала је бивша министарка науке, технолошког развоја и иновација.

На питање када очекује да буде завршен БИО4 кампус у Београду, рекла је да је то дугорочан развојни пројекат у наредних 20 до 30 година и изразила очекивање да ће прве зграде кампуса бити готове током 2027. године и да ће тада моћи да се уселе први станари.

– То је пројекат који ће се градити и развијати у следеће сигурно три деценије. Дешава се револуција када је у питању и медицина, и пољопривреда, и примена нових технологија које нам омогућавају да решавамо проблеме и у здравству и у пољопривреди. Идеја БИО 4 кампуса  је да образујемо нове генерације, да могу да користе, да развијају нове технологије, да иновирају и да им то буде место где ће своје умове да користе на најбољи могући начин и да помогну људима – у здравству, заштити животне средине или пољопривреди. То је  једини начин за даљи развој земаља у 21. веку, а видећемо шта ће донети 22. век – оценила је Јелена Беговић.

На српском павиљону делегацију је дочекала Маја Антоловић, директорка српског павиљона, који је „најзеленији“ и представља „плутајућу шуму“, са живом фасадом и рециклажним системом. Више од 90 одсто материјала је рециклабилно, а 80 одсто поново употребљиво у будућим пројектима. До сада је павиљон Србије посетило више од 400.000 људи. Дневно га обилази око 6.000 посетилаца, а велико је интересовање и за српску храну и пића, коју свакога дана проба око 2.000 гостију EXPO изложбе.

У ресторану српске кухиње, који свакодневно дочекује посетиоце Светске изложбе, служе се традиционална српска јела – ракија, ћевапи, као и пита са сиром и месом. Посебну пажњу привлачи екран на којем се непрекидно приказује филм о Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, представљајући његове најзначајније резултате, као и европске и светске рекорде које је ова установа оборила у последњим годинама. Емитовање филма планирано је током целог трајања изложбе.

Током званичне посете српској амбасади у Токију, делегацију Института „Дедиње“ срдачно је дочекала амбасадорка Републике Србије у Јапану, Александра Ковач. Она је са великим одушевљењем погледала промотивни филм о Институту, изразивши понос и подршку раду једне од најуспешнијих здравствених установа у региону.

Уследио је и обилазак дворца Осака – симбола богате феудалне историје Јапана и импресивне архитектуре. У четврти Дотонбори делегација је истраживала живописне улице пуне уличне хране и неонских светала, уживајући у аутентичном духу Осаке. У четврти Темпозан, у заливу Осаке, организована је и посета акваријуму.

Незаборавна је и панорамска вожња поред Царске палате – званичне резиденције јапанског цара, смештене у самом центру града. Делегација је посетила чувени пешачки прелаз Шибуја (Shibuya Crossing) – један од симбола Токија. Уследила је и посета најзначајнијем светилишту у Токију – храму Меиђи, посвећеном цару Меиђу и царици Шокен. Затим је уследила шетња кроз четврт Омотесандо, а путовање је заокружено посетом Tokio Sky tree  торњу, високом 634 метра.