Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ је 03. и 04. октобра 2025. године  био домаћин дводневног међународног скупа – 14. Интернационалног конгреса из неурокардиологије и 13. Интернационалног симпозијума неинвазивне електрокардиологије, под називом „Неурокард 2025“. Свечано отварање овог престижног, догађаја, који представља једини међународни конгрес на енглеском језику посвећен овој области, одржано је у петак у амфитеатру „Дедиње 2“, уз присуство најзначајнијих светских имена из области неурокардиологије и медицине уопште. Организатори скупа, поред Института ,,Дедиње“, били су Удужење за неурокадриологију Србије и Секција за аутономни нервни систем Српског лекарског друштва (СЛД). Као и претходних година, конгрес је одржан под покровитељством Међународног друштва за холтер и неинвазивну електрокардиологију (ISHNE) и Европске академије наука и уметности (EASA), чиме је Институт „Дедиње“ потврдио свој висок међународни реноме.О значају овог окупљања и његовом утицају на српску и светску медицину, говорио је министар науке,технолошког развоја и иновације, академик Бела Балинт, који је и свечано отворио симпозијум.

–Данашња медицина и сви њени покушаји захтевају интеграцију различитих научних дисциплина. Неурокард је, по мом мишљењу, управо једна таква међународна платформа која интердисциплинарно обједињује и спаја различите области из кардиологије, неурологије, а поред тога и сва новија достигнућа и сазнања на пољу процесирања биосигнала и вештачке интелигенције. Чињеница да је Београд домаћин једног таквог елитног и престижног скупа потврђује да Србија заузима високо и значајно место на научној и медицинској мапи Европе и света. Неурокрдиологија је област, са сродним гранама, која се развија невероватном брзином, захваљујући технолошким иновацијама, али и бољем разумевању међусобне повезаности нервног и кардиоваскуларног система. Мислим да можемо слободно рећи да мозак и срце, као кључни елементи тог система, али и остали делови споменута два система, не функционишу одвојено, већ чине једну целину у нашем организму – казао је оовом приликом министар Балинт.На конгресу су учествовали еминентни светски експерти, укључујући два члана Европске академије наука и уметности из Хонг Конга – продекана Метрополитен Универзитета у Хонг Конгу и будућег председника Интернационалног удружења за електрокардиологију (ISE), проф. др Герија Тсеа и професорку Ченг Хан. Посебну част представљао је долазак председнице Интернационалног удружења за холтер и неинвазивну електрокардиологију (ISHNE), др Емануеле Локати, која је први пут боравила у Београду. Међу кључним говорницима били су и проф. Иван Чакулев са престижне Кливленд Клинике из Сједињених Америчких Држава, проф. Елена Закљазминска, руководилац главног Руског центра за генетику, и проф. Харалд Штаус, један од најпознатијих америчких физиолога.

Проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију Института ,,Дедиње“, нагласио је значајну улогу проф. др Бранислава Миловановића, неурокардиолога Института „Дедиње“ и председника организационог одбора.–Доласком професора Миловановића на Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ добили смо не само савршеног професионалца, него и дивног колегу са којим је заиста задовољство сарађивати. Професор Миловановић то доказује не само у свакодневном раду са пацијентима, омогућивши им лечење које до сада нису имали у нашем Институту, већ и у свакодневној сарадњи са колегама. Доказ његове изузетне посвећености раду и ширењу идеја неурокардиологије је и овај 14. састанак, а мало ли је састанака који се могу дичити таквом традицијом, формиран је на здравој основи, професионалној сарадњи и унапређивању свих научних и практичних аспеката бриге о болесницима – поручио је проф. Оташевић.

Доц. др Драгана Унић Стојановић, заменик директора Института, истакла је значај интердисциплинарности скупа.

–Имам велико задовољство и част, да вам у име нашег директора, академика Милована Бојића, као и запослених Института, пожелим добродошлицу. Заиста нам је привилегија што Институт има прилику да буде домаћин овог научног окупљања, који је окупио стручњаке из различитих области — кардиологе, неурологе, стручњаке за интензивну медицину, и других сродних дисциплина, са заједничким циљем, да ојачамо наше научно знање и побољшамо клиничку праксу у терапији пацијената. Бити домаћин овог скупа није само прилика, већ и обавеза, јер ми то видимо као наш врло значајан допринос научној размени, подстицању дијалога међу различитим специјалностима и подршци новој генерацији младих специјалиста и истраживача да унапреде и наставе да развијају ову област – поручила је доц. Др Унић Стојановић.Регионални стручњаци из Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе такође су узели учешће у раду конгреса.

Академик Миодраг Остојић, испред Српске академије наука и уметности (САНУ), честитао је на организацији и нагласио да је неурокардиологија сазрела у озбиљну научну дисциплину:

–Зато је фантастично да је професор Бранислав Миловановић пребацио свој међународни конгрес ,,Неурокард“ да се одржава баш у згради Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“. Тиме је спојио два фантастична квалитета и направио изванредну синергију. Ја сам прошле године, на затварању, рекао – пошто сам пре рецензирао уџбенике професора Миловановића и професора Ђајића – да смо ми у почетку мислили да они нама ,,продају  маглу“. Међутим, током неколико година се показало да се то развило у једну озбиљну научну дисциплину коју сви у свету сада прихватају и дају свој допринос. На крају, желео бих свима нама да овај симпозијум буде успешан, а из програма се види да ће то сигурно бити – казао је на отварању академик Остојић.Посебна сесија конгреса била је посвећена постинфекцијском синдрому, којом је председавао проф. Миловановић заједно са проф. Полом Олијем из Финске. Кључна тема која је обележила завршну сесију била је примена вештачке интелигенције (AI) у медицини. Том приликом, Институт „Дедиње“, у сарадњи са Институтом за вештачку интелигенцију Нови Сад, представио је развој софтвера светског нивоа. Овај стратешки пројекат има за циљ да, коришћењем AI, омогући прецизно утврђивање степена оштећења организма, процењивање ризика од хроничних болести и изненадне срчане смрти, као и одређивање индивидуалне терапије, а већ је предат Светској банци на разматрање.

Конгрес „Неурокард 2025“ донео је најновија достигнућа и иновације у неурокардиологији, постављајући нове смернице у лечењу срчаних и хроничних болести.