У амфитеатру Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, одржан је стручни симпозијум који је још једном потврдио водећу улогу ове установе у савременој медицини. Скуп је био усмерен на напредне технологије, револуционарне фармаколошке протоколе и минимално инвазивне хируршке методе у циљу унапређења неге пацијената, што Институт сврстава у сам врх светских кардиоваскуларних центара.

Симпозијум је свечано отворио проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију „Дедиње“, који је истакао важност сталне едукације и увођења иновативних терапијских решења у свакодневну праксу Института. Према његовим речима, циљ сваког научног скупа у „Дедињу“ је благовремена примена иновација у кардиоваскуларној дијагностици и терапији, чиме се обезбеђује врхунска медицинска услуга и спасавају људски животи.Радни део почео је првом сесијом којом су председавали проф. др Бранислав Миловановић, доц. др Милан Добрић и доц. др Горан Лончар. Централно предавање одржао је проф. др Петар Оташевић, фокусирајући се на револуцију у терапији срчане слабости са очуваном ејекционом фракцијом (HFpEF).

Проф. Оташевић је објаснио да се савремени приступ болесницима са овим видом срчане слабости више не ослања искључиво на олакшавање симптома, већ на примену лекова који директно мењају ток болести.

–Пре неколико година добили смо прве лекове за лечење HFpEF-а и то су SGLT2 инхибитори, који не само да смањују морбидитет, већ и морталитет. Сада имамо барем још две групе лекова које могу да нам помогну у лечењу ових болесника. Према најновијим препорукама из 2023. године добили смо три групе третмана – диуретике, затим SGLT2 инхибиторе дапаглифлозин и емпаглифлозин, који немају много нежељених ефеката, и трећу групу која се односи на терапију коморбидитета, како кардиоваскуларних, тако и некардиоваскуларних – истакао је проф. Оташевић.

Посебна пажња посвећена је вези између гојазности и срчане слабости, при чему нови лекови попут семаглутида и тирзепатида показују изузетне резултате.

–Студије су показале да ови лекови делују на мањи пад бубрежне функције, смањење броја проведених дана у болници, редукцију телесне масе и побољшање физичке кондиције, што је од пресудног значаја за квалитет живота пацијената са HFpEF-ом – нагласио је проф. Оташевић.

Такође је поменут и значај финеренона, лека најновије генерације који још увек нема индикацију за лечење HFpEF-а, али пружа додатну заштиту срцу.–Финеренон делује тако што смањује инфламаторне процесе и фиброзу, доприноси мањем задржавању течности и снижењу крвног притиска, чиме остварује значајан ефекат – закључио је проф. Оташевић.

Др Милосав Томовић представио је огроман напредак у савременом лечењу аритмија, са посебним освртом на аблацију атријалне фибрилације. У центру његовог излагања било је увођење Pulsed Field технологије, која користи прецизне електричне импулсе усмерене ка проблематичним ћелијама срчаног ткива, без угрожавања околних структура.
–Правовремена аблација кључна је за спречавање тежих последица. Адекватни дијагностички и терапијски приступ овој аритмији, која може имати далекосежне последице по здравље пацијената, од кључне је важности за рано детектовање и спречавање потенцијалних компликација – нагласио је др Томовић.

Говорећи о предностима нове технологије, истакао је да се енергија пулсног поља значајно разликује од до сада најчешће коришћених метода.

– Енергија пулсног поља, за разлику од термалних енергија попут радиофреквентне, која загрева ткиво, или криоенергије, која га замрзава, представља нову врсту електричне енергије са изузетно високом специфичношћу у селективном деловању на одређена ткива, омогућавајући брзу и изузетно безбедну изолацију плућних вена – објаснио је др Томовић, наводећи да се кључна предност ове технологије огледа у њеној прецизности и безбедносном профилу.

-Када се примени енергија пулсног поља одређене снаге, она делује искључиво на миокард, чиме се значајно смањује ризик од оштећења околних структура и истовремено повећава прецизност саме аблације – закључио је др Томовић.Посебно значајно било је излагање др Љиљане Ранковић-Ничић о примени магнетне резонанце (МР) срца код пацијената с MINOCA синдромом – стањем где пацијент има симптоме инфаркта, али без видљивих зачепљења на великим крвним судовима. Др Ранковић-Ничић је објаснила да је МР срца кључан у дијагностици, јер омогућава прецизну процену дилатираног срца, задебљања миокарда леве коморе, аритмогене кардиомиопатије, евалуацију срчаног тромба или тумора, код болесника са урођеним срчаним манама итд.
– Говоримо о пацијентима који нам долазе са јасном клиничком сликом инфаркта миокарда, али када урадимо инвазивну коронарографију ми заправо затичемо уредан налаз, односно не налазимо опструктивну болест коронарних артерија са стенозом већом од педесет одсто. Ово стање није нимало ретко јер обухвата до девет одсто свих наших пацијената са инфарктом, а посебно је учестало код женске популације и млађих људи који немају стандардне факторе ризика на које смо навикли. MINOCA синдром није бенигно стање само зато што су артерије проходне, јер подаци јасно показују да скоро четвртина тих пацијената наставља да пати од ангинозних тегоба у наредних 12 месеци, док стопа смртности у појединим регистрима достиже чак осамнаест одсто. Управо зато је кључна порука мог предавања да је МР срца златни стандард у дијагностици и једина метода која нам омогућава да видимо дубоко у структуру миокарда и прецизно проценимо шта се стварно догодило – поручила је др Ранковић-Ничић, нагласивши да се тек након урађеног МР срца може са сигурношћу разликовати да ли је узрок инфаркта исхемијски, попут спазма или дисекције артерије, или се ради о стањима која само имитирају инфаркт, као што су миокардитис или стресом изазвана кардиомиопатија.

–Тек када добијемо јасан налаз магнета, можемо да кажемо да смо одрадили свој посао и прописати адекватну персонализовану терапију која ће том човеку заиста заштитити живот и спречити нове кардиоваскуларне догађаје – казала је др Ранковић-Ничић.

Другом сесијом, којом су председавали проф. др Слободан Мићовић, проф. др Драгана Унић Стојановић и проф. др Слободан Танасковић, била је посвећена врхунским хируршким достигнућима у кардиоваскуларној медицини Института „Дедиње“.

Центар пажње био је на излагању кардиохирурга др Богдана Оклијевића, који је презентовао историјат развоја и детаље првих роботски асистираних кардиохируршких операција на Балкану, али и прве изведене такве операције половином децембра 2025. године у Институту „Дедиње“.
–Успешно смо урадили прву роботски асистирану операцију реваскуларизације миокарда у историји наше медицине. Робот има четири „руке“ на које се монтирају танки инструменти. Њих смо увели у пацијента кроз четири инцизије – три величине једног центиметра и још једну од два центиметра, кроз коју се оперише. Роботски систем омогућава хирургу максималну прецизност уз минималне резове, што за пацијента значи операцију без пресецања грудне кости и рекордан опоравак – подсетио је др Оклијевић.На овај напредак тимова Института надовезао се др Слободан Пешић, васкуларни хирург ове установе, с предавањем о хибридном лечењу обољења торакалне аорте, где се комбинацијом класичне хирургије и ендоваскуларних процедура (употреба стент-графтова), безбедно решавају најсложенија стања која захватају крвне судове за исхрану мозга.
–Отворена хирургија је технички веома захтевна и носи висок ризик од смртности, чак до 20 одсто у првих 30 дана, као и тешких компликација (исхемија кичмене мождине, бубрежни и респираторни проблеми). Ендоваскуларне технике су мање инвазивне, али нису погодне за све пацијенте због анатомске комплексности, попут тромбова или тешких ангулација крвних судова, те „shaggy“ аорте (тешка дегенерација површине аорте, која је изузетно крхка и склона спонтаној периферној и висцералној емболизацији током катетеризације, манипулације аортом, операције или минимално инвазивних процедура). У оваквим случајевима решење је хибридно лечење, које комбинује отворену са ендоваскуларном хирургијом. Циљ је да се хируршки припреми терен (нпр. обезбеди зона за фиксацију стента) како би се омогућио мање инвазиван наставак лечења. Што захтева мултидисциплинарни тим кардиохирурга, васкуларног хирурга, анестезиолога, кардиолога и трансфузионисте, што је у свету обједињено формирањем аортних центара у оквиру исте установе – објаснио је др Пешић.

Посебно значајно било је завршно излагање анестезиолога др Владимира Савића о савременој постоперативној терапији бола. Др Савић је објаснио да се у Институту примењује напредни мултимодални приступ, који комбинује различите групе лекова и технике како би се бол елиминисао у самом корену.

–Бол је непријатно сензорно и емоционално искуство узроковано стварним или потенцијалним оштећењем ткива и сваки пацијент га доживљава на другачији начин. Он није само симптом, већ и узрок других поремећаја, јер заједно са стресом и инфламацијом представља зачарани круг са потенцијално девастирајућим последицама по пацијента. Статистика показује да чак 60 до 75 одсто пацијената у периоперативном периоду трпи јак акутни бол, док око 50 одсто њих развије хронични бол. Бол је индивидуално искуство и може се класификовати на различите начине, према трајању, карактеру, механизму настанка, патогенези и етиологији – казао је др Савић, наводећи да се поред примене парацетамола и нестероидних антиинфламаторних лекова, посебан значај придаје регионалној анестезији и блоковима нерава, који циљано прекидају пренос болних импулса.–Циљ савремене терапије није апсолутно одсуство бола, што је често немогуће, већ његово свођење на умерен ниво који пацијенту омогућава кретање и бржи опоравак. Суштина модерног приступа лежи у мултимодалној аналгезији, односно комбинованој примени различитих лекова и техника, како би се смањила употреба опијата и минимизовала нежељена дејства. Терапија се данас спроводи у фиксним временским интервалима, а не искључиво по потреби, чиме се спречава нагли повратак бола и појава такозваног wind-up феномена, односно прогресивног повећања осетљивости на бол -закључио је др Савић.

Након свих предавања, уследила је дискусија у којој су додатно разрађене предности хируршких метода и модерних протокола лечења и опоравка пацијената.

Институт „Дедиње“ наставља непрестана улагања у знање и најсавременију опрему.
Овај скуп је потврдио да се у „Дедињу“ медицина будућности, заснована на прецизности и минималној трауми, практикује свакодневно.