Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” обогатио је историју домаће медицине новим изванредним подвигом. У размаку од само неколико дана успешно су обављене три трансплантације срца. По први пут, сва три пацијента са новим срцем истовремено се опорављају у болничким собама, припремајући се за отпуст, повратак породици и свакодневном животу.Овај медицински подвиг долази у години великог јубилеја, јер је Институт током лета обележио 30 година од првих трансплантација срца и јетре, а ускоро прославља и 50 година свог постојања. Међутим, ове изузетне вести засениле су јубилеј, враћајући наду не само пацијентима већ и читавом здравственом систему Србије.

Директор Института, академик проф. др Милован Бојић, истакао је да се сва три пацијента одлично опорављају и да је реч о истинском историјском тренутку за установу.

– У само две седмице на Институту „Дедиње” изведене су три трансплантације срца. Захваљујући великој подршци министра здравља др Златибора Лончара, дуга пауза од 30 година у трансплантационом програму, прошла је као да није трајала ни 30 дана – казао је проф. Бојић.

Он је нагласио кључну улогу повећања броја донора:

– Шанса се повећава уколико је већи број донора, што је логично. Министарство здравља је променило цео концепт, односно актуелност трансплантације органа, и ми смо врло интензивно почели да радимо, што даје шансу пацијентима који чекају срце. То су заиста радосне вести, те остаје нада да ће се овакав тренд наставити и да ћемо сви схватати колико је донорство органа важно.

Према његовим речима, од почетка 2025. године на Институту „Дедиње” обављено је пет трансплантација срца, у целој Србији 16, док је укупно пресађено 96 органа, продужујући и спасавајући бројне животе.Тројица пацијената, чији опоравак сведочи о успеху подухвата, носе своје емотивне приче. Горан Станисављевић (1976) из Београда, коме је због тешке срчане слабости у јулу уграђена механичка пумпа као „мост” до трансплантације, успешно је добио ново срце и започиње свој други живот. Милорад Бајовић (1960), бивши фудбалер Партизана, Сутјеске и познати интернационалац, већ вози болнички бицикл, што сведочи о његовом брзом опоравку. Према речима лекара, његово срце је било уништено инфарктом, а трансплантација је била једини спас. На орган је чекао од јануара 2024. године, добијени позив био је пети по реду, а како је сам и казао, било је то ,, Четири стативе, па го!”

 Горан Бркљача (1986) из Хртковаца носи најемотивнију причу. Рођен је са аритмиогеном дисплазијом десне коморе, а срце му је у једном тренутку потпуно отказало. Неколико дана пре него што је стигла вест о донору, његова мајка је долазила у Институт с молбом да донира сопствено срце сину.

– Као киша плакало је особље наше које ради у нашој амбуланти… и ето, у минут до 12, добио је своје срце и изузетно се успешно опоравља – рекао је проф. Бојић.

Потрага за одговарајућим срцем и даље траје за Зорана Милићевића, који већ осам година живи с тоталним вештачким срцем и чека трансплантацију.

Поред тројице нових пацијената, Институт је прошле године успешно трансплантирао срце и Милошу Шестићу, легенди Црвене Звезде, чији је случај био један од најтежих и најкомпликованијих до сада. Проф. Бојић је потврдио да је Шеле сада добро, променио је место становања, те сад живи у Старој Пазови.У спровођењу трансплантација, Институт је користио Трансмедикс апарат, савремени систем за чување срца изван тела.

–Ми смо први у земљи који су употребили Трансмедицс апарат. Он омогућава да се срце након вађења из тела донора стави у уређај који прати виталне параметре, и тако одржава срце у стању као да је и даље у телу – чак до 10 или 12 сати. То нам даје непроцењив комфор и сигурност код компликованих операција -објаснио је проф. Бојић.

Према његовим речима, овај велики успех је резултат обуке и сарадње.

–Наши лекари, сестре, техничари, перфузери, тренирали су у Будимпешти два месеца. Институтска чланови тима, њих 24, много времена су провели у њиховом Центру за срце и крвне судове Универзитета Семелвајз и учили су од њих, а они су од нас учили како се уграђује вештачко срце. Тако смо разменили знања и искуства. На дан када се појавио први донор, након скоро 30 година паузе, механизам се само активирао, сви чланови тима су обавештени, те су брзо поделили обавезе. И све је то функционисало као швајцарски сат.

Центар за срчану слабост Института ,,Дедиње”на челу са доц. др Сашом Боровићем, данас пружа комплетну терапију- од дијагностике и интервенције, до трансплантације и постоперативне неге.Посебан понос је и чињеница да Институт нема листу чекања за било коју интервенцију.

–Пре осам година, на операцију срца чекало се три и по до четири године. Данас се операције заказују и обављају у року од месец дана, што се више ни не сматра листом чекања – нагласио је проф. Бојић.

У времену када се здравствени системи широм света суочавају са бројним изазовима, српски лекари, хирурзи, анестезиолози и медицинске сестре показали су да знање, технологија, а пре свега људскост, могу променити много тога.