У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” одржан је изузетно важан састанак посвећен јачању научне проактивности, докторских студија и иновационих активности. Састанак, који је окупио руководство, лекаре, професоре, менторе и будуће докторанде, предводио је директор Института, академик проф. др Милован Бојић.

Кључна тема разговора била је научна проактивност у контексту здравствене струке и докторских студија, којој академик Бојић придаје максималну пажњу. На састанку је истакнута велика важност јачања научног рада и проактивности за даљи развој Института као научно-истраживачке институције. Наглашена је потреба да се, поред изузетне здравствене струке, активно развија и негује и научна струка. Посебна пажња посвећена је значају докторских дисертација као кључног елемента у континуираном напредовању и развоју кадра.

Овом приликом Директор Института, академик Милован Бојић, изнео је јасну визију даљег развоја, наглашавајући да наука, иновације и сарадња са индустријом морају постати доминантни извор финансирања.–Институт ,,Дедиње“ придаје максималну пажњу научној проактивности у контексту здравствене струке и докторских студија, истичући велику важност јачања научног рада, наглашавајући потребу да се, поред изузетне здравствене струке, активно развија и негује и научно-истраживачки рад на Институту. Посебна пажња посвећена је значају докторских дисертација као кључног елемента у континуираном напредовању и развоју кадра, с амбицијом да научна струка постане активна и проактивна, чиме се директно утиче на квалитет образовања здравствених стручњака и унапређење здравствених наука у целини-казао је проф. Бојић, истичући да је на Институту формиран тим за подршку докторандима, који предводи доц. др Милан Добрић, како би се млади истраживачи подстакли да студије заврше у предвиђеном року, упркос интензивном клиничком раду. Говорећи о истраживачкој инфраструктури, нагласио је да је у њу уложено много средстава у последњих неколико година, укључујући симулациони центар и 3Д лабораторију, а све у циљу омогућавања истраживачима и докторандима да прате развој савремених трендова у области биомедицине. У погледу докторских студија, наглашена је важност боље комуникације између ментора и кандидата, при чему кандидати морају имати прелиминарну идеју за истраживање коју ментор уобличава, каналише и помаже у њеној реализацији. Истражује се и могућност ко-менторства из сродних научних области, под условом да се значајан део истраживања обави у установи ко-ментора.

С обзиром да је Институт наставна база за Медицинске факултете у Београду, Крагујевцу и Бањој Луци, уз добру сарадњу са факултетима у Нишу и Новом Саду, директор Бојић је нагласио да је сарадња изузетно важна.

–Младим истраживачима саветујем да размотре упис докторских студија на тим институцијама, и да радимо на ширењу даље сарадње и ван Београда, како би се добили квалитетни ментори и докторати истог нивоа – рекао је проф. Бојић који је овом приликом изнео и своју визију будућег финансирања.

–Веома брзо очекујем, а већ сведочим том времену, да струка неће бити предоминантни извор финансирања института и да ће он једног дана много више новца убирати од науке, иновација, патената и производње сарадњом са индустријом. Из тог разлога, моја визија даљег развоја Института иде у правцу бољег позиционирања у области биомедицине која укључује развој нових производа, медицинских уређаја и других иновативних решења од значаја за развој медицине. Два наша производа биће ускоро доступна у свим апотекама, а у будућнсти ћемо производити и лекове и потрошна медицинска средства, катетере, валвуле… То је будућност – поручио је проф. Бојић.Доц. др Милан Добрић, координатор тима за подршку младим истраживачима, презентовао је податке из упитника који је попунило неколико десетина докторанада, чији је циљ био сагледавање изазова и прикупљање предлога за додатну подршку. Према подацима, највећи број докторанада је студије уписало на Медицинском факултету Универзитета у Београду и намерава да их заврши у наредне две године.

Доц. Добрић је навео конкретне мере које су неопходне за решавање проблема кашњења.

–За ефикасно решавање проблема кашњења у завршавању докторских студија, неопходно је без одлагања дефинисати ментора сваком кандидату који га тренутно нема, чиме се директно омогућава покретање процеса израде дисертације. Уз ову меру, кључна је ефикасна расподела ментора и успостављање боље комуникације између њих и кандидата, ради активне и континуиране разраде идеја. Додатно, од пресудног значаја је унапређење приступа научним базама података и пружање додатне едукације и помоћи у вези са статистичком обрадом података и писањем научних радова. Коначно, не сме се изоставити пуна подршка менторима који су преузели кандидате пре одласка у пензију, како би несметано могли да менторство изведу до краја – казао је доц. Добрић.

Доц. др Горан Лончар, члан Научног већа Института је овом приликом говорио о конкретној подршци Института докторандима и иновационим активностима. Истакао је финансијску подршку кроз грантове у оквиру пројекта SAIGE.

–Институт активно пружа подршку докторандима. У ту сврху, обезбеђена су одређена финансијска средства подршке у оквиру грант позива, младим истраживачима је омогућено да конкуришу за грантове у оквиру пројекта SAIGE како би обезбедили средства за израду своје докторске студије са једне стране и стекли искуство у аплицирању за истраживачке пројекте. На недавно завршеним конкурсима, прихваћено је 14 од 16 пријављених пројеката. У плану је и нови позив намењен младим лекарима испод 35 година – казао је доц. Лончар, наводећи досадашње резултате иновационих активности, додајући да што се тиче иновационих активности, Институт има висок проценат успешности са 29 прихваћених пројеката у склопу пројекта SAIGE.

–Активно учествујемо у конкурсима намењеним научно-истраживачким и иновативним решењима те у претходном периоду поднето пет Proof of Concept пројеката, 14 Grant Seed пројеката, активан је у осам апликација за пројекте из програма Horizont Evropa и три патентне пријаве. 3Д принтинг центар са најсавременијим принтерима и симулациони центар имају потенцијал да изнедре и до три докторске дисертације. Осим наведеног, све наше кровне организације, укључујући Европско удружење кардиолога, Европску асоцијацију за поремећаје ритма, срчану слабост, имају грантове за истраживање и обуку. То је изузетна прилика да се оде у врхунски центар, ради на науци и клиници у јаким болницама и започне квалитетна докторска дисертација – закључио је доц. Лончар.