Престижно признање за изузетан успех и посвећеност у области кардиоваскуларне медицине, пристигло је претходних дана проф. др Миловану Бојићу, директору Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”, који је изабран за члана државне Руске академије наука, једне од најугледнијих институција у свету. Ова вест, потврђена личним писмом председника Руске академије наука, академика Генадија Красникова, за професора Бојића представља изузетну част и потврду његовог вишедеценијског научног и стручног рада у српској медицини.

Избор страних стручњака у Руску академију наука, основану давне 1724. године, указом Петра Великог, права је реткост. Са 890 редовних и 1.135 дописних чланова, Академија је најуваженије научно тело у Руској Федерацији. Професор Бојић је други српски стручњак из области медицине којем је припала ова изузетна част, што додатно наглашава тежину и значај поменутог признања.

Писмо, које је професору Бојићу стигло од академика Красникова, јасно сведочи о престижу овог именовања.

Dear Professor Bojić,

It is my pleasure to inform you that on May 30, 2025 at the General Meeting of the Russian Academy of Sciences you were elected Foreign Member of the Russian Academy of Sciences.

Please accept my sincere congratulations on this occasion. On behalf of the Russian Academy of Sciences I wish you new professional achievements. I am sure that our joint efforts will promote fruitful cooperation between our countries.

Yours sincerely,
Academician Gennady Krasnikov
President
Russian Academy of Sciences

 –Поштовани професоре Бојићу, задовољство ми је да вас обавестим да сте 30. маја 2025. године, на Генералној скупштини Руске академије наука, изабрани за иностраног члана – каже се у њему.

Красников је такође изразио уверење да ће заједнички напори допринети плодоносној сарадњи између Србије и Русије.

Ово признање, како истиче професор Бојић, није само лично, већ и потврда његовог ,,животног пројекта“ – Института ,,Дедиње”.

– Изузетно сам почаствован избором у Руску академију наука. Верујем да је то велика част за сваког човека, па и за мене, имајући у виду да мој научно–истраживачки рад траје више од четири деценије. Верујем да ово признање може допринети даљем унапређењу односа између здравствених система Руске Федерације и Републике Србије, као и јачање сарадње. Ово је велико признање за целокупан рад који сам обављао на свим позицијама на којима сам до сада био. Моје задовољство је утолико веће, јер су велика Академија и велики људи у њој, препознали мој допринос и залагање. Част је бити део Руске академије наука, поред таквих имена као што је Јевгениј Иванович Чазов, који је још 1961. године увео тромболитичку терапију код инфаркта миокарда. Ту је и низ академика које познајем из области кардиологије, кардиохирургије итд, с безброј заједничких сусрета на конгресима, симпозијумима, али и кроз сарадњу између институција, која ће мојим избором бити још плодоноснија– поручио је проф. Бојић.

Ово изузетно признање придружује се већ импресивној листи одликовања и почасти које је професор Бојић добио током своје дуге каријере. Међу њима су Сретењски орден првог степена за заслуге у области кардиологије, који му је лично уручио председник Александар Вучић, као и Орден заставе првог реда Републике Српске са златним венцем. Такође је члан Академије наука и уметности Републике Српске, као и Европске академије наука и уметности у Салцбургу, а припала су му  многа друга признања у земљи и региону, од избора за почасног грађанина до носиоца других признања и одликовања.

Руска академија наука (РАН) је на овогодишњем заседању Генералне скупштине значајно проширила своје редове, примајући 84 нова академика. Поред тога, 165 научника су постали дописни чланови РАН-а.
Међународна сарадња Академије оснажена је и избором 39 иностраних чланова РАН-а из 20 земаља. Ове земље укључују: Азербејџан, Белорусију, Бразил, Мађарску, Вијетнам, Израел, Индију, Иран, Шпанију, Италију, Казахстан, Киргистан, Народну Републику Кину, Мароко, Монголију, Србију, САД, Узбекистан, Финску и Француску.

Званична церемонија пријема професора Бојића у Руску академију наука биће уприличена у октобру ове године  у Москви и то ће, свакако, бити догађај који ће додатно учврстити везе између медицинских и научних заједница ових двеју земаља.