С дубоком тугом и неизмерним поштовањем, колеге, пријатељи, породица и пацијенти опростили су се од проф. др Љиљане Јововић – врсног кардиолога, посвећене професорке и цењене сараднице. Комеморација поводом смрти проф. др Јововић одржана је у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, у среду, 21. маја 2025. године.

О животу и делу проф. Јововић говорио је директор Института ,,Дедиње“, проф. др Милован Бојић, а присутнима су се обратиле и професорке др Александра Николић и др Босиљка Вујисић Тешић.

Професор Бојић је у свом емотивном говору истакао да одлазак докторке Јововић представља велики губитак за српску кардиоваскуларну медицину.

–Кроз чудесну игру живота и смрти, кроз неумитност људске судбине, прерано се опраштамо од ње. Није у овом нашем пролазном животу трагична смрт и само умирање. Трагичније је оно што умире у нама док смо живи. То је понос, част, достојанство, карактер,  Љиља је све те вредности поседовала у изобиљу. Била је бритка личност, каква се ретко среће на овим нашим просторима. У овој кући је освојила своје звездане тренутке и судбина је хтела да управо у њој, коју је много волела, оконча свој, ипак, кратки животни век – казао је на комеморацији проф. Бојић, додајући да др Јововић, гледајући њена дела и рад, није преминула.

–Она се само преселила у наше трајно сећање и захвалност. Ако је тачно да је задатак доброг учитеља да у свом ученику пробуди учитеља и да га научи да зна и преноси знање, онда ће тек живети кроз своје ученике – кроз чувене школе ултразвука, кроз силне пацијенте којима је помагала. Видим ја да ћемо сви, пре или касније, опет да градимо неко небеско „Дедиње“. Видим ја тамо велика имена и људе, а ево и наше Љиље, ево и свих нас да и тамо опет направимо добра дела, јер, цитираћу мог блаженопочившег кума, митрополита Амфилохија: „Ако се на земљи све завршавало, онда нека нам је проклета мајчина утроба која нас је занела.“ Путуј, драга Љиљо, и видећемо се опет, јер од тог пута нико се није склонио, а ни побегао – рекао је проф. Бојић.Читав свој радни век проф. др Јововић провела је у служби живота, посвећена борби за свако срце које јој је било поверено. Њена стручност, човечност и посвећеност оставиле су дубок траг како у области медицине, тако и у животима многих које је лечила и подучавала. Њен одлазак оставља празнину у срцима свих запослених у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, али и у целокупној медицинској заједници Србије и региона.

Рођена 21. маја 1953. године у Земуну, проф. др Љиљана Јововић је цео свој живот посветила медицини. Након завршене Гимназије ,,Ј. Јовановић Змај“ у Новом Саду и Медицинског факултета у Новом Саду 1978. године, њен професионални пут био је  испуњен изузетним достигнућима. Од клиничког лекара на Интерној Б клиници, преко специјализације из интерне медицине на Војномедицинској академији, до позиције асистента, проф. др Јововић је непрестано тежила усавршавању и преношењу знања.

Институт ,,Дедиње“ имао је привилегију да проф. др Јововић буде део његовог тима од 1995. до 2018. године. Као начелник Службе за неинвазивну дијагностику од 2000. до 2018. године и управник Клинике за кардиологију, дала је немерљив допринос развоју и успесима  Института. Њена докторска дисертација ,,Трансезофагеална ехокардиографија у процени функције механичке митралне протезе“ из 1996. године сведочи о њеној посвећености истраживању и унапређењу дијагностичких метода. Титула професора по позиву Катедре за кардиологију Медицинског факултета у Београду (2014–2018) потврђује њен статус изузетног педагога.

Проф. др Љиљана Јововић била је једна од првих ехокардиографиста у Србији и бившој Југославији, преносећи своје драгоцено знање генерацијама лекара кроз Ехокардиографску школу Института ,,Дедиње“, коју је основала и водила од 2007. до 2018. године. Њена интернационална усавршавања у реномираним центрима попут Texas Heart Hospital, Massachusetts General Hospital и Cleveland Clinic Foundation, додатно су обогатила њено искуство и омогућила примену најсавременијих медицинских достигнућа у нашој земљи.

Била је изузетно активна у струковним удружењима, обављајући функције председника Кардиолошке секције Српског лекарског друштва, председника Радне групе за валвуларне срчане мане Удружења кардиолога Југославије, те председника радне групе за кардиоваскуларни имиџинг Удружења кардиолога Србије. Њен ангажман у Европском удружењу кардиолога, као и чланство у радним групама за ехокардиографију и урођене срчане мане, сведочи о њеном међународном признању и утицају.

Посебан допринос проф. др Јововић оставила је у области урођених срчаних мана код одраслих. Била је руководилац Конзилијума у овој области, заједно са консултантима из иностранства, те један од оснивача Удружења за урођене срчане мане Србије. Њеним залагањем организовани су доласци еминентних кардиохирурга из Париза и Милана, који су у Институту ,,Дедиње“ оперисали пацијенте са тешким уроченим манама срца, значајно доприносећи развоју ове гране кардиологије у Србији.

Професорка Јововић била је цењен истраживач, учествујући у бројним националним и међународним пројектима. Њен рад је резултирао са преко 300 публикација, укључујући 54 рада у домаћим и међународним часописима, те 20 поглавља у књигама и уџбеницима. Бројне дипломе, захвалнице и признања, укључујући и Грамату Патријарха Павла, сведоче о њеном изузетном доприносу медицини и друштву.

Колеге из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ ће је памтити као врхунског стручњака, неуморног радника, посвећеног ментора и изнад свега – као изузетног човека. Њена професионалност, етичност и неизмерна хуманост остају им трајна вредност и пример коме се тежи.