У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, у понедељак 23. фебруара 2026. године, одржан је симпозијум „Новине у кардиоваскуларној медицини“, централни догађај тродневне посете делегације из Руске Федерације. Стручни састанак је одржан у амфитеатру „Дедиње 2“, а свечано га је отворио директор Института, академик проф. др Милован Бојић.

На симпозијуму су, поред лекара домаћина, учествовали и чланови руске делегације коју предводи генерални директор Националног медицинског истраживачког центра за кардиологију ,,Јевгениј Иванович Чазов“, академик Сергеј Анатољевич Бајцов, као и његов први заменик проф. др Филип Николајевич Палев.

Отварајући скуп, академик проф. др Бојић је истакао значај сарадње са руским колегама и значајан ниво руске медицине.

–Руска медицина апсолутно је у рангу оног што је америчка и нарочито кинеска у овом добу. Они имају све, од клинике до ћелије и обрнуто и структурно су веома организована кућа. Врло брзо ћемо имати прилике да упознамо Институт ,,Чазов“. Како сам ја био тамо, тако ће ићи наши кардиолози, ићи ће наше медицинске сестре, испарцелисаћемо поља која су нам атрактивна, веома занимљива, наша размена ће тећи и ми ћемо, сигуран сам, имати конкретне облике сарадње током ове календарске године – рекао је академик Бојић.

Говорећи о овом  московском институту, подсетио је на улогу  Јевгенија Ивановича Чазова, некадашњег министра здравља и главног кардиолога СССР-а.

-Академик проф. др Јевгениј Иванович Чазов је лекар којег сам ја као још увек млад лекар имао прилику да упознам и више пута са њим разговарам. Неколико пута сам га примио овде у старој згради Института ,,Дедиње“ и били су ми драги његови савети. Био је министар здравља некадашњег Совјетског Савеза. Лично ми је причао да, када је Леонид Брежњев тражио да дође да би га представио као младог доктора, онда је пред великим пленумом рекао: ,,Ево вам нови министар здравља, он има само једну ману. Једина мана му је што је сувише млад“. Кад је излазио за говорницу да се захвали на указаном поверењу, академик Чазов је казао: ,,Друже председниче, будите сигурни да ћу ову ману елиминисати, значи остарићу као и сви“, због чега је добио велики аплауз – навео је академик Бојић.

Он је нагласио да је академик Чазов формирао снажан тим и изградио велики институт, што, како је рекао, без обзира на политичку моћ, није било нимало лако.

Након обраћања, академик проф. др Бојић је академику Сергеју Анатољевичу Бајцову и професору Филипу Николајевичу Палеву уручио Велику повељу Института „Дедиње“, највише признање које ова установа додељује домаћим и страним гостима.

Уз захвалност за указану част, академик Бајцов је истакао да је ово његова прва посета Институту „Дедиње“, али и Србији.

–Морам нагласити да сам заиста одушевљен вашим центром – организован је рационално, кадровски и технички оснажен, а разговори са колегама јасно потврђују висок ниво стручности. Бројке говоре у прилог томе. Данас је кардиологија у Србији на веома високом нивоу – рекао је академик Бајцов.

Осврћући се на развој Института „Чазов“, навео је да је његова историја почела шездесетих година прошлог века, да је систем деведесетих претрпео последице друштвених и економских трансформација, али да је нови развојни циклус започео почетком 2000-их.

– Федерална државна буџетска институција „НМИЦК именован по академику Е.И. Чазову“ Министарства здравља Руске Федерације је јединствена научна институција, једна од првих у свету која је у својој структури и активностима имплементирала принцип транслационе медицине, обједињујући у оквиру једног комплекса Институт за клиничку кардиологију, Институт за експерименталну кардиологију, Институт за обуку висококвалификованог кадра и Експерименталну производњу медицинских и биолошких препарата – навео је Бајцов, додајући да систем функционише у свих 89 региона Русије, на огромним територијама, често са великим удаљеностима до места пружања специјализоване медицинске помоћи.

Према његовим речима, историја Федералне државне буџетске установе „Национални медицински истраживачки центар за кардиологију „Е.И. Чазов“ Министарства здравља Руске Федерације  нераскидиво је повезана са развојем кардиологије и медицинске науке у Русији и свету. Током година, овај Центар је био у првим редовима фундаменталних и примењених научних истраживања, развијајући оригиналне, високо ефикасне лекове који су стекли светско признање за своје јединствене, иновативне дијагностичке, терапијске и хируршке технологије, и успостављајући кардиолошке службе у СССР-у и Русији. Центар је постао расадник висококвалификованог особља и специјалиста фундаменталне и клиничке медицине, који представљају светске стандарде.

Према речима академика Бајцова, основа система је збрињавање болесника са акутним коронарним синдромом, док кључну улогу у организацији ургентне кардиолошке заштите имају примарни васкуларни центри.

–У периоду од 2008. до 2012. године отворено је 160 катетеризационих лабораторија и око 400 примарних васкуларних одељења. Данас је број катетеризационих лабораторија већи од 300, а повећан је и број примарних васкуларних центара. Они имају кључну улогу у организацији ургентне кардиолошке заштите– нагласио је академик Бајцов, који је током стручног програма,  одржао предавање „Да ли знамо и чинимо ли све за лечење акутног синдрома“, док је Филип Николајевич Палев говорио о искуствима у имплементацији даљинског надзора артеријског притиска.

Овом приликом др Милосав Томовић, начелник Службе за електрофизиологију и електростимулацију Института ,,Дедиње“ представио је савремене приступе аблацији атријалне фибрилације. Др Михајло Фаркић, начелник Службе за структурне болести срца,  говорио о тренутном стању и перспективи развоја лечења болесника с овом болешћу, а запажено је и предавање о прошлости, садашњости и будућности роботске хирургије, које је одржао асс. др Богдан Окиљевић, кардиохирург Института ,,Дедиње“.

Симпозијум је затворио академик проф. др Милован Бојић, а посета руске делегације оцењена је као значајан корак у јачању међународне сарадње у области кардиологије и кардиохирургије, као и унапређењу размене знања и искустава између водећих институција Србије и Руске Федерације.