Научни скуп „Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести” одржан је 25. марта 2026. године у Великој сали Академије наука и уметности Републике Српске (АНУРС), у организацији Одељења медицинских наука Академије Републике Српске и Србије, а у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци.

Скуп је окупио истакнуте стручњаке из области кардиологије и кардиохирургије, с циљем размене најновијих научних сазнања и унапређења праксе у превенцији, дијагностици и лечењу кардиоваскуларних болести, које и даље представљају водећи узрок смртности у свету.

Академик проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“,  у свом излагању, објединио је искуство дуго више од четири деценије, указујући на неопходност интензивнијег ослањања на превенцију – као темељу савремене медицине. Осврћући се на развој кардиоваскуларне медицине у Србији, подсетио је и на пионирске подухвате у области трансплантације на Институту ,,Дедиње“, истичући да су прве трансплантације јетре и срца поставиле основу даљег напретка и савремених терапијских домета.

Говорећи о значају превенције, академик Бојић је посебно истакао забрињавајуће статистичке податке да је Србији 2019. године од болести срца и крвних судова умрло 56.305 људи.

–То су подаци који ,,леде крв у жилама“. Сви морамо бити усмерени ка превенцији, здравствено-васпитном раду и одвикавању од штетних навика – казао је академик Бојић и додао да се здравствени систем мора много више окренути раном откривању ризика и организованим превентивним програмима. Он је нагласио да савремена медицина не сме почивати искључиво на врхунским интервенцијама, већ на правовременом деловању. Указујући на трендове, подсетио је да је, упркос напретку, терет кардиоваскуларних болести и даље изузетно висок:

–Некада је 54 одсто људи умирало од кардиоваскуларних болести, а данас је тај проценат смањен на 45 до 46 одсто. То јесте напредак, али је и даље реч о изузетно високом и неприхватљивом нивоу – навео је академик Бојић.

Он је истакао да је кључ у јачању примарне здравствене заштите, доступности скрининга и едукацији становништва, наглашавајући значај такозваних „каравана здравља“ и директног рада са грађанима.

Учесници скупа посебно су указали на значај здравих животних навика, наглашавајући да се велики број кардиоваскуларних обољења може спречити одговорним понашањем -престанком пушења, правилном исхраном и редовном физичком активношћу.

Полазећи од тога, академик Владимир Кањух, који ускоро прославља свој 100 – ти рођендан, подсетио је на основни принцип медицине.

–Боље спречити него лечити и дочекати касније те бриљантне интервенције. Ми се морамо оријентисати на примарну здравствену заштиту, која је јефтинија, а даје далеко веће резултате. Данас се дивимо изузетним достигнућима кардиохирургије и интервенционе кардиологије, али прави успех је спречити да до тих интервенција уопште дође-поручио је академик Кањух.

Подаци из Републике Српске показују да је у последњих 25 година забележено смањење смртности од кардиоваскуларних болести за око 15 одсто, али да се она и даље креће између 42 и 45 процената, те развој мреже превентивних центара при домовима здравља представља важан корак ка системском решавању овог проблема.

Скуп је потврдио и снажну сарадњу кардиолога из Републике Српске и Србије, која се огледа у континуираној едукацији и размени знања.

Почетак скупа, акредитованог у оквиру програма континуиране едукације здравствених радника, био је посвећен сећању на академика Дренку Шећеров-Зечевић, а у оквиру програма представљена је и књига посвећена њеном научном и професионалном наслеђу.