У организацији Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, у хотелу ,,Metropol Palace“ у Београду, одржан је први симпозијум посвећен атријалној фибрилацији под називом: „Савремени приступ у лечењу атријалне фибрилације – новине и контроверзе“, окупивши велики број домаћих и иностраних стручњака из области кардиологије и електрофизиологије.

Током једнодневног скупа разматрани су савремени терапијски приступи, нове технологије у лечењу, али и кључне дилеме у збрињавању пацијената са атријалном фибрилацијом – најчешћом аритмијом у клиничкој пракси.

У име директора Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” академика проф. др Милована Бојића, скуп је отворио управник Клинике за кардиологију Института, проф. др Петар Оташевић, који је истакао значај континуираног унапређења рада и доступности савремених процедура.

–Велики је понос Института што смо у последње три године вишеструко повећали број ових интервенција, захваљујући новој опреми и доброј организацији рада. Оно што је посебно важно јесте да се на ове процедуре данас не чека дуже од 30 дана, чиме су најсавременије методе лечења доступне нашим грађанима у разумном року– нагласио је проф. Оташевић.

Атријална фибрилација погађа између 2 и 3 одсто опште популације, што значи да у Србији између 120.000 и 180.000 људи има овај поремећај срчаног ритма. Ипак, стручњаци упозоравају да болест добија размере епидемије и да се очекује да ће се број оболелих у наредним деценијама удвостручити.

Електрофизиолог Института „Дедиње“ и председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије, др Дејан Којић, истакао је да ова аритмија не представља само проблем срчаног ритма, већ хроничну прогресивну болест са потенцијалним тешким последицама.

–Савремено лечење доживело је револуцију од 1998. године, када је откривено да аритмија потиче из плућних вена. У последњих 25 година изолација плућних вена постала је „златни стандард“ у лечењу ове аритмије. У том периоду су се паралелно развијале и технологије, од радиофрекфентне аблације (спаљивања ткива), преко крио – балона (замрзавања ткива), па све до најновије технологије – аблације електричним пулсевима (енгл. pulsed field ablation). Ова нова технологија користи електропорацију која селективно доводи до изолације плућних вена коју желимо, а без ризика од оштећења околних ткива, попут једњака или нерава, чиме је процедура постала безбеднија и бржа. Иако су најновије светске препоруке из 2024. године класификовале аблацију као прву линију лечења, у пракси се и даље наши пацијенти предуго лече антиаритмијским лековима чак и када су они неефикасни. Ово одлагање је критично јер временом долази до трајних структурних промена у срчаним преткоморама које су исходиште аритмије, што директно смањује успех интервенције. Кључна порука је јасна – рана аблација у првој години од дијагнозе нуди најбољу шансу за очување здравог срца и спречавање прогресије болести –поручио је др Којић додајући да атријална фибрилација значајно повећава ризик од смртног исхода, али је посебно опасна, јер директно води ка можданом удару, укључујући и исхемијски и криптогени, може да изазове или погоршава срчану инсуфицијенцију и когнитивни дефицит.

-Пацијенти често имају поновљене хоспитализације и честе посете хитним службама, што значајно нарушава квалитет њиховог живота- рекао је др Којић.

Према његовим речима, додатни проблем представља чињеница да велики број пацијената нема никакве симптоме.

Када су симптоми присутни, пацијенти најчешће осећају убрзан и неправилан рад срца, односно лупање или „прескакање“, што је сигнал да се јаве лекару.

–Око 30 одсто пацијената не осећа тегобе, а носи исти ризик као и они са израженим симптомима. Често се болест открије тек када се догоди најтежа компликација, а то је мождани удар– упозорио је др Којић

–Наш савет, посебно особама старијим од 60 или 65 година, који немају никакве симптоме, јесте да науче сами да опипају пулс на врату или на подлактици. Ако примете неправилан ритам, потребно је урадити холтер EКГ како би се аритмија на време открила. Други начин раног откривања аритмије су паметни сатови и слични уређаји за детекцију аритмије -објаснио је др Којић.

Као терапија првог избора данас се примењује катетерска аблација, процедура која се већ годинама успешно изводи на Институту „Дедиње“.

–Кандидати су сви пацијенти са симптоматском аритмијом. Током 2025. године у нашој установи смо урадили око 800 ових процедура. Изузетно је важно да се интервенција не одлаже превише, јер дуготрајна аритмија доводи до трајних промена на срцу, што значајно смањује ефикасност лечења– нагласио је др Којић.

Иако се атријална фибрилација најчешће јавља код старијих особа, стручњаци све чешће бележе и млађе пацијенте.

–Просек година је и даље око 60, али имамо све више млађих оболелих. Код њих су поред генетике, најчешћи фактори ризика конзумација алкохола, физичка неактивност, гојазност и пушење. Зато је, поред саме интервенције, неопходно деловати и на узроке болести– додао је др Којић, упозоравајући да атријална фибрилација није безазлен поремећај, већ хронична прогресивна болест која захтева правовремено препознавање и лечење.

–Не треба чекати да буде касно. Када се интервенција уради на време, резултати су значајно бољи, а пацијентима се омогућава квалитетнији и стабилнији живот– закључио је др Којић.

Програм симпозијума обухватио је стручна предавања, дискусије и размену клиничких искустава, са циљем унапређења лечења и бољег исхода за пацијенте у свакодневној клиничкој пракси.

На скупу су, поред стручњака Института „Дедиње“, учествовали и лекари из водећих здравствених центара у Србији, међу којима су УКЦ Србије у Београду, ВМА у Београду, УКЦ Ниш, УКЦ Крагујевац, као и Институт за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици. Додатни међународни значај скупу дали су учесници из Мађарске, Аустрије, Словеније и Немачке.

Међу предавачима са Института „Дедиње“ учествовали су др Дејан Којић, др Милосав Томовић, др Милош Бабић, др Александра Грбовић, др Дејан Вукајловић (путем онлајн платформе), доц. др Драгана Унић Стојановић и проф. др Петар Оташевић.

Посебну пажњу привукао је приказ аблације атријалне фибрилације новом технологијом – електропорацијом из ангиосале Института „Дедиње“, који је, уз стручно вођене коментаре, омогућио детаљнији увид у извођење процедуре. Нова технологија значајно скраћује време интервенције на 40 до 60 минута, а снимљена процедура је урађена за свега 37 минута.