Соња Столеска, професорка информатике и заменик директора гимназије ,,Др Ибрахим Темо“ у Струги, данас је, тачно 25 година након трансплантације јетре, посетила Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“,  установу коју с разлогом назива својом „другом кућом“. Овог пута није дошла као пацијент, већ да са својим колегама и ученицима заједно обележи за њу значајан јубилеј и упозна их са установом у којој је, како истиче, добила нову шансу за живот.

Ову посету, како је казала, пажљиво је планирала.

–Желела сам да тај важан датум обележим на месту где је све почело, али и да овде дођем са својим драгим ученицима и колегама, како би разумели колико је овај Институт значајан како за мене, тако и за стотине хиљада пацијената – навела је Столеска.

Како је истакла, често долази у Београд и у Институт ,,Дедиње“, али је овога пута одлучила да посету организује на вишем нивоу и укључи све оне блиске људе који могу да разумеју тежину и вредност њене животне приче.

Према њеним речима, посета је већ првог дана добила снажну емотивну конотацију, када су јој колеге, ученици и део ,,дедињског“ медицинског особља које је учествовало у њеном лечењу, у једном од познатих београдских ресторана, приредили изненађење поводом јубилеја.

–То су тренуци који немају цену – сусрет са људима који су вам спасили живот и обележавање 25 година од операције. Такве ствари се не заборављају – казала је она, истичући да је са медицинским тимом Института и данас у сталном контакту и да те везе сматра нераскидивим.

Говорећи о значају овог јубилеја, наглашава да четврт века након трансплантације представља велики медицински и лични успех. На Институт је, као тридесетдвогодишња мајка малолетне деце, дошла у изузетно тешком стању и с малим изгледима за излечење, али су стручност и посвећеност лекарског тима са ,,Дедиња“ били пресудни.

–Након што су лекари у македонским болницама исрпели све могућности и практично дигли руке, једина нада се појавила на ,,Дедињу“, где ми је пружена шанса за трансплантацију.  Након седмочасовне операције и вишемесечног лежања у болници, дат ми је нови живот. Данас се тог периода сећам без горчине, захваљујући огромној подршци коју сам овде имала– поручила је Соња.

Њена животна прича оставила је јак утисак на колеге и ученике који су је пратили у овој посети. Многи од њих први пут су чули комплетну причу о њеној животној борби, што је изазвало емотивне реакције и додатно појачало поруку коју Столеска данас преноси – колико су живот и здравље вредни и колико је важна солидарност међу људима.

Посебан део њеног рада данас, усмерен је на промоцију донорства и подизање свести о значају трансплантације.

–Један донор може спасити до осам живота. Људи морају да схвате да једним хуманим чином могу некоме дати прилику за нови почетак – истакла је, додајући да активно учествује у едукативним кампањама и караванима који имају за циљ информисање јавности, посебно младих, о значају донорства.

–Онима који чекају, поручујем да никад не престану да се надају и верују, а онима који се двоуме…то је, пре свега, питање подизања друштвене и психолошке свести. Недавно смо у Северној Македонији имали ситуацију да имамо шест потенцијалних донора, али ни у једном случају нисмо добили неопходну сагласност породице. Људи морају схватити да једним хуманим чином могу спасити много живота. Ми тренутно спроводимо караван за промоцију донорства како бисмо едуковали македонску јавност. Важно је знати да један преминули донор може спасити до осам живота. Данас медицина омогућава трансплантацију не само органа попут срца и јетре, већ и ткива, костију, колена, рожњача…У свим светским религијама, најузвишенији чин је бити хуман и поклонити некоме прилику за нови живот. Донорство је дар ,,трајања“ који остављате иза себе. Велику захвалност дугујем свим запосленим на ,,Дедињу“, а посебно директору, академику проф. др Миловану Бојићу, на свему што ми је до сада омогућио и помогао – казала је, овом приликом, Столеска.

Данас, пред крај професионалне каријере и одлазак у пензију, Соња Столеска планира да се посвети породици, али и да настави друштвено ангажовање у области донорства. Њена данашња посета Институту „Дедиње“, поред жеље за лично обележавање јубилеја свог ,,другог“ живота, шаље поруку о значају медицине, хуманости и спремности да се помогне другоме, јер управо такви поступци, како показује њен пример, могу некоме значити и спасити живот.