Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ био је домаћин кардиолошке секције Српског лекарског друштво (СЛД), која се традиционално одржава последње недеље у месецу у организацији различитих здравствених установа. Састанак је окупио велики број лекара из београдских здравствених центара, а програм је био подељен у две тематске целине – хипертрофичну кардиомиопатију (HCM) и поремећаје малих коронарних артерија, односно микроциркулације.У име директора Института, академика проф. др Милована Бојића, скуп је отворио управник Клинике за кардиологију проф. др Петар Оташевић, који је поздравио присутне и истакао значај континуиране едукације и размене искустава у области савремене кардиологије.

Први део једнодневног стручног скупа био је посвећен хипертрофичној кардиомиопатији. Кроз серију предавања обухваћени су различити аспекти ове комплексне болести. Др Александар Мандић говорио је о клиничкој презентацији и алгоритму дијагностике, др Драгана Радоичић представила је значај ехокардиографије у постављању дијагнозе, док је др Милица Драгичевић Антонић објаснила улогу магнетне резонанце у процени морфолошких и функционалних карактеристика HCM.

Електрофизиолошки аспект болести осветлила је др Ања Радуновић, с посебним освртом на примену телеметрије у праћењу пацијената. О терапијском приступу апсолутној аритмији код оболелих од HCM говорио је др Дејан Којић, док је резултате интервентног лечења на Институту представио интервентни кардиолог доц. др Иван Илић, указујући на достигнућа и даље правце развоја у овој области.

–Хипертрофична кардиомиопатија је наследна болест срца и представља обољење срчаног мишића (миокарда), које се манифестује тако што је један део миокарда неприродно дебљи од другог дела. Ова срчана мана је и један од главних узочника великог броја изненадних срчаних удара код младих и активних спортиста. Симптоми HCM варирају од благих до тешких, у зависности од степена задебљања срчаног мишића и опструкције крвотока у срчаним коморама. Они могу укључивати отежано дисање, бол у грудима, изненадни губитак свести, умор током физичке активности, вртоглавица, лупање срца, низак крвни притисак… До сада је 105 пацијената подвргнуто интервентном лечењу хипертрофичне кардиомиопатије на нашем Институту, и то с веома добрим резултатима. Тај број је јединствен у региону, због чега нам долазе пацијенти из Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине – истакао је доц. др Илић.Говорећи о значају домаћинства ове секције, нагласио је да је Институт ,,Дедиње” водећа установа за лечење ових поремећаја.

–Ми смо једина установа која има свеобухватан приступ пацијентима са HCM, од дијагностике до лечења, и по томе смо јединствени у региону. Слично је и с поремећајем микроциркулације, где можемо спровести комплетну дијагностику, од неинвазивне до инвазивне, па све до рехабилитације – нагласио је доц. Илић.

Други део састанка, којим је председавао доц. др Милан Добрић, био је посвећен поремећајима микроциркулације. О клиничкој евалуацији говорила је др Ана Голочевац,  дијагностици др Стефан Живковић, специфичност тестирања вазоспазма представио је др Војко Мишевић, док је о улози магнетне резонанце у дијагностици поремећаја микроциркулације говорила др Љиљана Ранковић Ничић.  Повезаност аритмија и поремећаја малих коронарних артерија објаснио је  др Бранко Ђурђевић.

Асс. др Ивана Буразор представила је функционалну процену пацијената са поремећајем микроциркулације, док је др Наталија Одановић приказала међународни регистар пацијената са поремећајем микроциркулације, који укључује велике центре из Грчке, Хрватске, Словеније, Чешке Републике, Мађарске и Израела, у којем је Институт водећа установа.

–Болести микроциркулације су све чешће дијагностиковане и Институт има програм инвазивне дијагностике поремећаја микроцирцулације. Међународни регистар је начин да повежемо Институт са значајним установама у суседним земљама и на тај начин отворимо пут за дугорочну сарадњу. С друге стране, то је могућност за научну сарадњу у овој области на регионалном нивоу и прилику за развој овог програма код нас. У регистру учествује је и Институт за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици и са њима имамо изванредну сарадњу са њима – нагласио је доц. др Илић.Он је додао да се у Институту ,,Дедиње“ интензивно планира даље унапређење програма лечења HCM.

–Циљ нам је да употпунимо програм лечења HCM и увођењем хируршког одстрањивања задебљаног дела срчаног мишића (хируршка мијектомија), чиме би, практично, сви пацијенти са овом релативно честом генетском болешћу могли бити комплетно збринути код нас – закључио је доц. др Илић.

Српско лекарско друштво (СЛД) је основано 1872. године у Београду с циљем едукације лекара, унапређења медицинске науке и праксе, као и организовања стручних састанака. То је једна од најстаријих и најугледнијих струковних организација у Србији која континуирано ради на стручном усавршавању лекара.

Састанак је ставио акценат на предавања наших експерата у овој области али и укључуио младе лекаре који су одржали квалитетна предавања. Скуп је добро посећен од стране лекара из других центара у Београду, а дискусија је отворила многе важне теме. Захваљујући овом састанку лекарима са примарног и секундарног нивоа здравствене заштите указано је на могућност упућивања пацијената на Институт ,,Дедиње” где могу добити свеобухватну дијагностику и лечење хипертрофичне кардиомиопатије и поремећаја микроцирцулације.