Две основне групе болести због којих се индикује замена аортног залиска су тешка аортна стеноза (значајно сужење залиска) и тешка аортна инсуфицијенција (значајно попуштање залиска).

Аортна стеноза

Представља најчешће обољење овог залиска и јавља се у средњој и старијој животној доби. Сужени отвор залиска отежава протицање тј. пумпање крви што оптерећује срце. Болесници са аортном стенозом дуго времена су без симптома. Појава ангинозних тегоба, слаб губитак свести (синкопа) или попуштање срца (лако замарање и гушење) уз присуство шума на срцу указују на ово обољење. Треба нагласити, да са појавом симптома у око 50% пацијената смртни исход наступи у просеку за 2 до 5 година, ако се хируршки не лечи! Хируршко лечење тешких аортних стеноза је потребно и у болесника који немају јасне тегобе, али је утразвучно доказано да болест доводи до оштећења срца.

Аортна инсуфицијенција (регургитација)
Попуштање аортног залиска је болест аортног залиска у којој оболели аортни залистак не може да се затвори тако да се крв из аорте враћа у срце и оптерећује га. Аортну регургитацију треба оперисати пре него што додје до оштећења функција срца. Хируршко лечење, које укључује замену или реконструкцију, дефинитиван је третман.
Најчешћи начин хируршког лечења је замена аортног залиска. Овом приликом се у потпуности уклања оболели залистак и на његово место уграђује механичка или биолошка заштита (валвула). Предност механичких протеза је дуготрајна, а недостатак се огледа у неопходностима узимања антикоагулантних терапија (против згрушавања крви). Особама млађим од 65 година обично се уграђује механичка валвула, зато што је билолошка валвула у њих брже пропада. У старијих особа је индикована уградња биолошких протеза која не захтева дуготрајну примену антикоагулантне терапије.
Све чешће се користи мање или минимално инвазивни оперативни приступ аортном залиску. Ово подразумева мале резове на кожи и мању хируршку трауму, тако да се у „министарнотомији“ пресеца само горња половина грудне кости, а у предњој токаркотомији приступа кроз 2. међуребарни простор. Наравно, медијална стернотомија (пресецање целе дужине грудне кости) остаје и даље стандардни приступ, поготову када се ради о комбинованој хирургији (бајпас операција или операција и на другом залиску).