Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ постаје регионални лидер у примени иновационих медицинских технологија, посебно у области 3Д штампе и виртуелне стварности. То је потврђено на недавно одржаној радионици у сарадњи са Кливленд клиником из Охаја, уз подршку Светске банке.У оквиру радионице су представљени конкретни случајеви у којима су ове технологије помогле у решавању сложених кардиохируршких, васкуларних и других интервенција извођених у ИКВБ Дедиње и Кливленд клиници, укључујући операције срца, аорте, лица итд. У име директора Института „Дедиње“ проф. др Милована Бојића и у име научног тима, радионицу је отворио доц. др Горан Лончар, шеф кардиолошке магнетне резонанце срца у Институту „Дедиње“. Он је истакао да је ова установа први здравствени центар у региону који поседује три наjсавременија медицинска 3Д штампача, омогућавајући израду модела за симулацију и планирање комплексних хируршких интервенција.

Институт „Дедиње“ је већ две године део процеса научне трансформације који води SAIGE јединица Министарства науке Републике Србије. У том процесу учествује 20 института у Србији, а „Дедиње“ је један од првих у овом процесу. Захваљујући подршци Светске банке и САИГЕ јединице Републике Србије, Институт је успео да оснује медицинску 3Д принтинг лабораторију која располаже са три наjсавременија 3Д штампача за израду модела. Један од њих је преузет пре неколико месеци и најбољи је на тржишту, те смо овом приликом хтели да покажемо шта смо успели да урадимо до сада на пољу клиничке примене одштампаних органа срца и одређених васкуларних аномалија. Свакако, циљ нам је био и да покажемо на који начин покушавамо да дођемо до комерцијалне употребљивости ове активности – нагласио је др Лончар.Он је додао да је лекарима требало времена да схвате комерцијалну вредност 3Д штампе. Тим који чине инжињер Миљенка Шубашића, др Маша Петровић и др Драгиша Радовановић, интезивно ради на пројекту UTRL из 3Д штампања, који ће, осим научне, имати и комерцијалну вредност.

Циљ иновационих решења у медицини је управо да пацијенту пруже виши и бољи ниво услуге и лечења. Када се одштампа одређени модел, рецимо анеуризма абдоминалне аорте, добијамо идентичну слику као што је сам проблем код пацијента. Када добијамо модел болесне аорте, васкуларни хирург тачно зна где треба оптимално поставити  клему и како оптимално приступити самој операцији – објаснио је др Лончар.

Он је додао да ће уз помоћ васкуларног симулатора који се очекује у наредном периоду, лекари бити у могућности да имитирају сложене интервенције и пре него што се крене са радом на стварним пацијентима. Упоредо са тим, како је рекао, тестираће се и комерцијални потенцијал ове технологије. Млади хирурзи на специјализацији технике шивења на одштампаним крвним судовимa, јер смо успешно имитирали текстуру природног ткива, што је изузетно корисно у процесу обуке – нагласио је др Лончар.

Главни консултант у процесу научне трансформације Института „Дедиње“ и први човек Иновационог центра Кливленд клинике, Карл Вест, био је један од предавача на радионици. Он је, овом приликом, представио употребу 3Д штампе у пракси куће из које долази и изразио задовољство сарадњом с Институтом „Дедиње“.Очекивања у вези са сарадњом са Институтом „Дедиње“ су велика. Имате изванредно особље и подршку што ће убрзати мисију коју стручни тим овде спроводи. Институт већ располаже са три различите врсте штампача. Један од најнапреднијих модела је Ј5 који може да штампа у више материјала и боја. Годину дана смо много радили како бисмо добили ову технологију, јер није у питању само штампач, већ и праћећи софтвер који иде уз њега. Циљ је да узмемо податке специфичне за пацијента, као што су ЦТ скенери и снимке магнетне резонанце и да на основу тих података добијемо модел органа. Уколико пацијент има проблем са аортом, помоћу машине за 3Д принтинг, моћи ћемо да штампамо њену тачну реплику. То ће значајно помоћи у припреми операција, али и у едукацији пацијента о томе каква је његова болест. Дакле, штампачи су овде у ,,Дедињу“, сва технологија је овде, и што је најважније – стручњаци су овде. Тренутно радимо на унапређењу овог програма, у смислу надоградње појединих сегмената и лакшег омогућавања приступа – рекао је Вест и додао да иако је 3Д штампа релативно нова технологија у медицини, она већ значајно помаже лекарима у планирању и извођењу сложених операција.-Лекари, како овде тако и у другим институцијама, не би тражили ове моделе да нису корисни. Моја матична кућа је велики болнички систем у којем се већ годинама бавимо овим технологијама, а оно што су наше колеге овде постигле у само неколико година је невероватно. Подршка коју овај тим има од директора проф. Бојића, кључна је за убрзавање мисије овог тима. Било ми је задовољство да радим са њима, да заједно иновирамо и развијамо њихов програм – закључио је Вест.Дан пре одржане радионице, представнике Светске банке, поред Карла Веста, директор Института „Дедиње“ проф. др Милован Бојић, заједно са представницима научног тима Института, срдачно су дочекали главног консултанта Светске банке за српски SAIGE пројекат Винодау Гоела, консултанта за израду стратегије и планирања Ричарда Адамса и директора SAIGE тима проф. др Виктора Недовића. Професор Бојић је истакао значај сарадње са Кливленд клиником и подршку Светске банке у унапређењу медицинских иновација. Он је нагласио да је Институт „Дедиње“ посвећен примени наjsавременијих технологија у циљу пружања најбоље могуће неге пацијентима.-Ови напредни медицински пројекти су важни за будућност здравствене заштите – рекао је проф. Бојић, изражавајући захвалност на прилици за сарадњу са стручњацима из Кливленд клинике.Предавач на радионици је био и проф. Наџм, познати светски кардиохирург који редовно користи моделе срца и крвних судовна болесника са конгениталним манама срца у планирању комплексних операција. Овај истакнути стручњак је успешено урадио прву операцију феталног срца са урођеном аномалијом у Кливленд клиници. Радионица је такође обухватила и демонстрације инфрацрвене камере и вредност виртуелне реалности путем ХолоЛенс наочара, чиме је Институт „Дедиње“ још једном потврдио своју посвећеност примени наjсавременијих технологија у медицини.