У оквиру манифестације Дани Београда, на свечаности одржаној јуче у Старом двору, заслужним грађанима уручена је најпрестижније признање ,,Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић” за 2025. годину.Програм је свечано отворио хор Дечјег културног центра извођењем „Химне Београду”, док су признања лауреатима уручили Александар Шапић, градоначелник Београда, и Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда.

Ме­ђу овогодишњим добитницима је и директор Института ,,Дедиње“, академик проф. др Милован Бојић, коме је признање припало за дугогодишњи рад и изузетне резултате којима је дао трајан допринос развоју и унапређењу медицине. У име свих добитника престижне награде, академик Бојић обратио се присутнима, а и ову награду, као и многе претходне, посветио је Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, његовим лекарима, медицинском особљу и свим запосленима који годинама заједничким радом граде углед ове установе.

–Указали сте нам велику част и причинили посебно задовољство доделом најпрестижније награде града Београда. Наше задовољство је тим веће што ова награда носи име Деспота Стефана Лазаревића, који је кроз немирно време убрзано сазревао и израстао у великог човека, великог градитеља и великог владара. Петнаестогодишњом владавином Београдом оставио је трајне, неизбрисиве трагове и зато му данас са овог места указујемо дужно поштовање и трајну захвалност – поручио је академик Бојић.

Говорећи о личности деспота Стефана, академик Бојић је нагласио да су истинска величина и одговорност нераскидиво повезане.

–Деспот Стефан Лазаревић био је човек са посебним Божијим даровима. Кажу, надпросечно висок за оно време, као див из битке, витез над витезовима, ратник првога реда, али није само високи Стефан био то. Он је, заправо, био велики човек. Особина великих људи је да се никада не жале на недостатак могућности, да много више себи него другима задају обавезе. Особина великих људи је да уз њих никада не иде случајност, јер они су ти који сами стварају шансе, да буду велики и у животу и у смрти – истакао је академик Бојић, говорећи о људима који стварају, остављају траг и својим делима потврђују смисао трајања.

–Дефинитивно човечанство не вуку напред локомотиве, већ људи и идеје. Срећни су они који снове сањају, идеје стварају и спремни су да плате цену да их остваре. Једни се оријентишу на појединачну идеју и њено остварење, а други да идеју замене за мноштво других и да их по принципу „прегаоцу Бог даје махове” доследно и истрајно остварују. И једни и други остављају дело чиме потврђују да нису живели узалуд -нагласио је.

Он је додао да време пролази, али да вредност човековог постојања остаје управо у ономе што иза себе створи.

–Време лети, али ми смо ти који на неки начин одређујемо брзину. Али, ни ту се не треба превише уозбиљити, јер наш је Андрић казао– ми смо у ствари само сене на сунцу, пролазна биљка кроз ово пролазно време, и зато дела оних које данас награђујете јесу запис у том немирном времену и потврда да, ако нам је већ унапред одређено да не можемо дуго да живимо, онда морамо оставити барем нешто трајно, чиме ћемо посведочити да смо и ми некада живели – рекао је академик Бојић.

Осврћући се на значај самог признања, он је поручио да награда из Београда носи посебну симболику, јер долази из града који је кроз историју био стециште стваралаштва, духа и заједништва.

–Посебна драж ове награде је што она долази од нашег престоног града, нашега вољеног Београда, града у којем станује смисао нашега живота и трајања – Београда који је био и остао оаза за сваки облик стваралаштва, Београда који је био и остао једина наша заједничка кућа којој смо се увек враћали са свих путовања радо и с добродошлицом. И зато, даме и господо, ова награда за нас је подстрек и надахнуће за појединачно и колективно прегнуће за време будуће, за нова дела и остварења, а све за добро нашег главног града Београда и наше једине и најмилије отаџбине Србије – поручио је академик Бојић.

Празник „Дани Београда” установљен је 2002. године у спомен на два значајна датума из историје српске престонице -16. април 878. године, када се у писаним документима први пут појавило словенско име града, и 19. април 1867. године, када је дошло до предаје кључева Београда кнезу Михаилу Обреновићу, чиме је окончана турска управа над градом. Ова награда представља једно од најзначајнијих признања које престоница додељује за изузетна достигнућа у различитим областима друштвеног живота, а овогодишња свечаност још једном је потврдила значај људи чији рад, знање и посвећеност трајно обележавају време у којем живимо.Међу добитницима „Награде града Београда – деспот Стефан Лазаревић” за 2025. годину нашли су се истакнути појединци из различитих области стваралаштва и науке. У области књижевности и преводилаштва награђен је Бојан Савић Остојић, док је за позоришно, ликовно и примењено стваралаштво признање припало Миодрагу Крстовићу и Тањи Андријић. У домену музике и музичко-сценског стваралаштва награђени су др Владо Батножић и Миланка Берковић. За допринос друштвеним и хуманистичким наукама признање је добио Слободан Грубачић, а у области природних и техничких наука проф. др Владица Ристић и проф. др Марија Максин. За проналазаштво су награђени др Војин Цвијановић и др Марија Бајагић, уз још многе заслужне појединце који су се истакли у свом раду и деловању.