На Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у четвртак, 23. априла 2026. године, одржан је симпозијум посвећен хипертрофичној кардиомиопатији, најчешћој наследној болести срчаног мишића која може имати озбиљне последице, нарочито код млађе популације и спортиста. Један од организатора скупа био је доц. др Иван Илић, интервентни кардиолог Института „Дедиње“ и начелник Одељења за болести миокарда, перикарда и плућно-артеријску хипертензију.

–Хипертрофична кардиомиопатија представља неприродан или абнормалан раст влакана срчаног мишића која задебљавају и ремете нормално функционисање срца. Она врло често захвата и леву и десну комору и много је израженија уколико захвати леву комору срца, а може да изазове врло опасне аритмије.  Идеја је била да организацијом оваквог скупа подигнемо свест код наших колега кардиолога о овој значајној и најчешћој наследној кардиомиопатији, али и да пошаљемо поруку јавности да ово обољење може угрозити живот, нарочито код младих и спортиста. На скупу су учествовалe колеге из Клиничког центра Србије, КБЦ ,,Земун“, КБЦ ,,Др Драгиша Мишовић и КБЦ ,,Бежанијска Коса -истакао је доц. др Иван Илић.

Посебан значај скупу дало је присуство једног од водећих светских стручњака у области интервентног лечења ове болести, професора Лотара Фабера. Пре званичног отварања скупа, угледног госта је у свом кабинету угостио директор Института, академик проф. др Милован Бојић.

–Посебна част је било присуство професора Лотара Фабера са Рурског универзитета и универзитетске болнице ,,Herz und Diabeteszentrum Nordrhein–Westfalen“. Један је од најзначајнијих аутора и креатора интервентног лечења ове болести са више од  1.000 урађених интервенција, што представља једну од најобимнијих серија у светској пракси. Као значајан ауторитет у овој области, професор Фабер указао је на нове токове дијагностике и лечења ове болести, а његово учешће у дискусији омогућило је нашим лекарима и слушаоцима да боље разумеју које су актуелне теме у лечењу хипертрофичне кардиомиопатије – нагласио је доц. др Илић.

Током скупа представљене су дијагностичке и терапијске могућности Института „Дедиње“, као и савремени приступи лечењу ове комплексне болести.

–Лекари Института др Милица Драгићевић Антонић, др Љиљана Ранковић Ничић и др Наталија Арнаутовић, представиле су могућности Института у ехокардиографији и магнетној резонанци, као основним методама дијагностике, када је хипертрофична кардиомиопатија у питању. Електрофизиолози др Дејан Којић и др Ања Радуновић презентовали су улогу електрофизиологије и пејсмејкера у превенцији нагле срчане смрти код ових болесника, а Институт ,,Дедиње“ има могућност и телеметријског праћења пацијената са хипертрофичном кардиомиопатијом, што се посебно користи након интервентног лечења због безбедности пацијената и скраћења болничког лечења – рекао је доц. др Илић.

Како је истакнуто, значајан део скупа био је посвећен и резултатима које Институт остварује у овој области, као и организацији лечења пацијената.

–Овом приликом др Ана  Голочевац и ја смо представили резултате Института у интервентном лечењу ове болести, као и клинички пут пацијента када се дијагноза постави. Асс. др Ивана Буразор је говорила о рехабилитацији пацијената са хипертрофичном кардиомиопатијом, што је врло важно јер се углавном ради о особама претходно очуваног здравља и нормалног, активног живота. Колеге из других центара представиле су своја искуства у овој болести и поделиле дилеме које имају са нама, а скуп је представљао могућност за младе лекаре да у релативно кратком року науче комплетан алгоритам дијагностике и лечења ове болести -навео је доц. др Илић.

Говорећи о плановима за даљи развој, доц. др Илић је нагласио значај увођења нових дијагностичких и терапијских приступа.

–У плану је и унапређење генетске дијагностике код хипертрофичне кардиомиопатије, која је постала неизоставни део прегледа, јер даје могућност препознавања форме болести и њене прогнозе, што омогућава правовремено откривање и лечење болести и код најближих рођака. У будућности очекујемо нове лекове који директно утичу на задебљање срчаног мишића и на тај начин могу зауставити напредовање болести, а Институт ће бити центар у коме ће ови лекови наћи своје место. Са професором Фабером је договорена сарадња која подразумева обуку наших лекара у неком од центара у Немачкој, тако да програм лечења хипертрофичне кардиомиопатије буде дуготрајно присутан и квалитетан -закључио је доц. др Иван Илић.

Током давања изјава новинарима, професор Лотар Фабер додатно је говорио о значају сарадње и развоју ове области медицине.

–Први пут сам у Институту ,,Дедиње“. Све је почело док сам радио у Центру за срце у Немачкој, где сам од 1995. до 2020. водио Клинику за хипертрофичну кардиомиопатију.  Тада сам упознао др Илића. Он је био један од мојих најупорнијих међународних сарадника- провео је код мене шест недеља и буквално „прекопао“ сваки аспект болести, не само септалну аблацију, већ апсолутно све. Драго ми је што видим како се та сарадња развила у један овакав програм и састанак. Када је ова болест тек откривена, сматрало се да је веома опасна, смртоносна и да захтева строго ограничавање физичких активности. Данас пацијентима можемо рећи да животни век не мора бити скраћен и да уз правилно лечење и правовремену сарадњу са лекарима дуго и квалитетно могу живети. Активност је могућа, иако се не саветује трчање маратона! Пацијенти могу водити испуњен и продуктиван живот упркос болести – поручио је проф. Фабер.

Он је нагласио да тренутно између Института и његове болнице није потписан званичан уговор о сарадњи, те да сматра да је ово одличан почетак будућег заједничког рада.

 –Планирамо да конципирамо наредне састанке и едукацију лекара са ,,Дедиња“, као и размену искустава. Обучио сам свог наследника који сада води тај програм код вас, Тако да  ће ми бити задовољство да вас повежем са колегама из Немачке ради даље размене идеја -навео је проф. др Лотар Фабер.